Gljivarsko društvo Ljubomir Vuksanović Barle iz Banje Koviljače održalo tradicionalnu 25. po redu Izložbu gljiva. Manifestacija je okupila mnogobrojne gljivare i ljubitelje prirode iz lozničkog kraja i drugih delova Srbije, a posetiocima je prikazano više od 200 vrsta prikupljenih gljiva. Među njima ima otrovnih, jestivih, ali i lekovitih, za kojima vlada veliko interesovanje.
Izložba je privukla veliku pažnju, a posetioci su se na licu mesta uverili da i najmanja sličnost ume da zavara, kada je carstvo gljiva u pitanju.
– Ovo je grbava sunčanica, jestiva je, ali može da se zameni sa malim otrovnim sunčanicama, pa treba biti oprezan – objašnjava najmlađa gljivarka na ovoj manifestaciji.
Zato je važno poznavati gljive, jer ako se pomešaju, ponekad ishod može biti koban.
– Berem samo vrganje, i tu sam sto posto sigurna, ne eksperimentišem dalje. Mlečnice u proleće, nikako u jesen, i lisičarke, one mirišu na kajsiju i kad osetim taj miris, znam da su jestive – kaže Milica Radak.
Nekad im je teško odoleti jer predstavljaju pravi specijalitet, posebno one do kojih nije lako doći. Međutim, ovom užitku treba se prepustiti samo u društvu znalaca.
– Kao planinar sam mnogo puta jela gljive na nečiju odgovornost i preporuku, a imala sam poverenje da se oni razumeju u to – priča Jasmina Despotović.
A želju za ukusom od nedavno nadvladava strah kod kupaca. Da ne bi bilo tako, savet se traži od iskusnih.
– Ne znam mnogo o gljivama, ovo je prilika da nešto i čujem o tome, ali se i plašim – iskren je Miodrag Ivić.
Upravo da se sazna, bila je prilika na izložbi u Banji Koviljači, gde je prikazano više od 200 vrsta. Među njima ima otrovnih, jestivih, ali i lekovitih.
– Determinisano je 212 vrsta, ostalo je još da se proveri i determiniše tridesetak različitih. Pronađeno je i nekoliko retkih, koje se pojavljuju svake pete ili sedme godine. Pronađene su te čuvene otrovne gljive, ali i one koje su jestive, i koje su lekovite. Upravo ovde vlada veliko interesovanje za lekovite gljive i tako treba da ostane. Nemili događaj koji se desio u Šapcu ne treba da spreči ljude da jedu gljive. To je samo jedna neuređena oblast, nesmotrenost ljudi koja treba da se spreči – ističe Jelena Milošević, determinator.
Vlažna jesen pogodovala je njihovom bujanju, pa su ih šume bile pune.
– Toplo vreme i vlaga povukli su gljive da krenu u neograničenim količinama. Samim tim pojedine vrste su dobile na kvalitetu, a manji je broj, a do ove godine je bilo obrnuto – bilo je više vrsta gljiva, a manja brojnost po vrstama – priča Svetozar Ruvidić.
Ovde je čak devet jestivih završilo u gljivašu, za čije sastojke ne pitaju ni oni najoprezniji.
– Crna truba, začin, puhara i sve moguće povrće koje smo našli, sve smo sitno iseckali, začinili ljubavlju, srcem i dušom. Ovde smo samo zato što ovo volimo – kažu domaćice zadužene za ovaj specijalitet.
A pored đakonija iz prirode, ljubavi prema hrani i dobrog društva, za jedinstven ukus potrebno je i četvrt dana, kako bi se sve što se našlo u kazanu sjedinilo kako valja.
Za gljive koje rastu na otvorenom, potrebno je znanje, za one koji beru, ali i jedu, da se ne ponovi slušaj iz Šapca kada se otrovalo 8 ljudi.