“Svetli sa tvoga čela, sunce petokrako, kao najljubavnije reči:
– Slava voli slobodu”, napisao je Ljubivoje Ršumović u stihovima, u čast malog Slavoljuba Kovića, dečaka veliko srca, koga su Nemci ubili 1942. godine.
Slava Ković, sa urezanom petokrakom na čelu, streljan u Šapcu 10. januara 1942. godine (Foto: znaci.net, www. yugopapir)
A on, naš mali heroj ćutao je i onda kada je znao da mu od reči zavisi život.
Voleo je slobodu, baš kako je u pesmi opisao naš pesnik.
“To što si ti učinio nije mogao svako,
to mora da se pamti
i kada nesreće odu,
svetli sa tvoga čela,
sunce petokrako,
kao najljubavnije reči:
– Slava voli slobodu”
Slavoljub Slava Ković rođen je 21. avgusta 1924. godine u Bogatiću, u siromašnoj porodici. Sa tri godine ostao je bez oca, a zbog neuhranjenosti i loših uslova života, školu je upisao sa zakašnjenjem od dve godine. Posle osnovne škole upisao je krojački zanat, ali ga je prekinuo Drugi svetski rat.
Slava sa razredom (Foto: http://www.yugopapir.com, redakciji je dostavio Čeda Ković)
Ovaj siromašni dečak priključio se 1941. godine partizanskom odredu i tamo izrađivao bombe, popravljao naoružanje, šio odela.
Nemci su ga zarobili u Milini na Ceru i odveli u logor Zabran kod Šapca, gde su ga mučili želeći da saznaju imena partizana i njihovih saradnika.
Slava je ćutao. Nije progovarao ono što su oni želeli da čuju.
Na Badnje veče 1942. godine, Nemci su mu bajonetom urezali zveuzdu petokraku na čelu i tako krvavog ga fotografisali. Nekoliko dana kasnije, 10. januara, Slava je streljan sa svim ostalim zarobljenicima.
Zbog herojstva hrabrog dečaka koji je streljan kada je imao samo 17 godina predškolska ustanova u Bogatiću nosi njegovo ime.
Kako bi mu odali počast narod je napravio njegovu bistu koja stoji u spomen-parku na Jabuci kod Prijepolja, uz biste njegovih vršnjaka Boška Buhe i Sirogojna.
