“Светли са твога чела, сунце петокрако, као најљубавније речи:
– Слава воли слободу”, написао је Лјубивоје Ршумовић у стиховима, у част малог Славољуба Ковића, дечака велико срца, кога су Немци убили 1942. године.
Слава Ковић, са урезаном петокраком на челу, стрељан у Шапцу 10. јануара 1942. године (Фото: znaci.net, www. yugopapir)
А он, наш мали херој ћутао је и онда када је знао да му од речи зависи живот.
Волео је слободу, баш како је у песми описао наш песник.
“То што си ти учинио није могао свако,
то мора да се памти
и када несреће оду,
светли са твога чела,
сунце петокрако,
као најљубавније речи:
– Слава воли слободу”
Славољуб Слава Ковић рођен је 21. августа 1924. године у Богатићу, у сиромашној породици. Са три године остао је без оца, а због неухрањености и лоших услова живота, школу је уписао са закашњењем од две године. После основне школе уписао је кројачки занат, али га је прекинуо Други светски рат.
Слава са разредом (Фото: http://www.yugopapir.com, редакцији је доставио Чеда Ковић)
Овај сиромашни дечак прикључио се 1941. године партизанском одреду и тамо израђивао бомбе, поправљао наоружање, шио одела.
Немци су га заробили у Милини на Церу и одвели у логор Забран код Шапца, где су га мучили желећи да сазнају имена партизана и њихових сарадника.
Слава је ћутао. Није проговарао оно што су они желели да чују.
На Бадње вече 1942. године, Немци су му бајонетом урезали звеузду петокраку на челу и тако крвавог га фотографисали. Неколико дана касније, 10. јануара, Слава је стрељан са свим осталим заробљеницима.
Због херојства храброг дечака који је стрељан када је имао само 17 година предшколска установа у Богатићу носи његово име.
Како би му одали почаст народ је направио његову бисту која стоји у спомен-парку на Јабуци код Пријепоља, уз бисте његових вршњака Бошка Бухе и Сирогојна.
