“Ja se smrti ne bojim, jedino se bojim da budem zarobljena“, uzvikivala je dvadesetšestogodišnja Ruskinja iz Sankt Peterburga, milosrdna sestra, bolničarka, dobrovoljac i heroina, kada bi joj oficiri i vojnici govorili da se skloni u rov.
Hrabra ruska bolničarka (Foto:: https://www.youtube.com/watch?v=v6LbJJkeFgY)
Darja Aleksandrovna Korovkina u Srbiju je došla samo njoj znanim putevima, najverovatnije, preko ruske crkve. Boravila je kratko u Valjevu i odmah je došla na prvu liniju fronta, na Drinu, početkom septembra 1914.godine, gde su se vodile žestoke borbe. Darja je bila bolničarka Drinske divizije II poziva koja je sprečavala 42. austrougarsku diviziju da pređe Drinu. U teškim borbama kod Kurtovića kolibe, bolničarka Darja je previjala srpske borce, takvim žarom i odvažnošću, do tada neviđenim. Samo u jednom danu, po svedočanstvu srpskih oficira, previla je Ruskinja, preko 100 srpskih ranjenika. Mnogi su umrli na njenim rukama. Za svakoga je imala reči ohrabrenja i milosrdnosti.
“Sam njen izgled, dok je na prvoj liniji pod eksplozijama bombi i puščane municije hitala od ranjenika do ranjenika, bio je više nego dirljiv. Na sebi je imala srpsku vojničku bluzu i suknju zatvorene boje do članaka. Na glavi je imala šajkaču koju je bila spustila do ušiju, tako da joj se od smeđe kose video samo po neki pramen. Preko ramena je nosila torbicu sa malo zavoja koji je koristila samo za najteže ranjenike, a dobrotu i milosrdnost davala je svima. Pokazivala je neverovatnu hrabrost i požrtvovanje, dok je previjala ranjenike danju i noću prelazeći iz rova u rov, a često i na brisanom prostoru ne obazirući se na eksplozije i pucnjavu”, navodi se u tekstu o hrabroj ruskinji koji je objavio Centar akademske reči Šabac.
Darja pored ranjenika ( Foto: http://www.carsa.rs/)
Po okončanju borbi na Drini, Darja Aleksandrovna Korovkina, odlazi sa Petim pukom II drugog poziva Drinske divizije na Gučevo, u najžešće borbe.
“U rano jutro 2.oktobra 1914. godine, Darja je spakovala zavoje i lekove i obavestila komandanta da ide da previja ranjenike u Drugi bataljon, kod majora Miloja Jelisijevića, koji se nalazio na Eminovim vodama. Stigla je tamo u vreme kada major nije bio na predviđenom mestu, već se nalazio na koti 708. Iz zemunice je htela da se javi majoru i zatraži odobrenje da i ona dođe na pomenutu kotu, gde je bilo mnogo ranjenika. Čekajući u zemunici kod ađutanta Šestog prekobrojnog puka, da dođe na red da govori preko telefona, poginula je. Jedna neprijateljska granata udarila je u zemunicu i ubila ađutanta, kapetana Milutina Milojkovića i Darju Aleksandrovnu. Milutin i Darja su sahranjeni zajedno neposredno iza rovova poslednje srpske odbrane na Eminovim vodama. Njihove kosti su kasnije prenete u spomen kosturnicu na Gučevu”, priča Zoran Tošić, istoričar u u Muzeju Jadra.
Spomenik Darji na Gučevu (Foto: J. Gubelić)
U prvoj strofi nadahnute pesme o ruskoj milosrdnoj sestri Darji, iz zbirke Srbijanski venac Milosava Jelića, opisan je delić njene ljudskosti.
„Boj se bije, srca gore živa,
Dršće iskra u blistavu oku
Na Gučevu crnu i visoku
Drinom iznad zazlatelih njiva;
Bol vrhuni i bol se preliva
Teškom mukom i teškim jaukom,
A Darja nas pomiluje rukom,
Rane veže i teši i žali:
„Kad bi znali Rusi, kad bi znali…”
Hrabrost vredna poštovanja ( Foto. J. Gubelić)
Nikita Dedkov pre četiri godine sa porodicom preselio se u okolinu Loznice. Autor univerzitetskih udžbenika i cenjeni ruski istoričar tek kada je ovde stigao, počeo je zajedno sa kolegom Zoranom Tošićem da se interesuje za život i delo ruske dobrovoljke i bolničarke koja je previjala ranjene Srbe, a čija hrabrost i danas izaziva divljenje.
„Za mene je fascinantno koliko Srbi poštuju istoriju, koliko znaju o Prvom svetskom ratu i ruskim herojima, za razliku od nas koji smo skloni da zaboravljamo. Vi cenite jednog čoveka, a mi zaboravljamo milione poginulih“, kaže Nikita Dedkov.
Dedkov i Tošić pale sveće ispred spomenika humanoj bolničarki (Foto: J. Gubelić)
Na planini Gučevo podignut je spomenik Darji Aleksandrovnoj Korokbini, vredan dar likovnog umetnika i preduzetnika Dragoljuba Drage Mirkovića, akademika SKANU iz Bijeljine, i njegove supruge Rose. Spomenik je visine 3,10 metara i širine 2,4 metra.
