У духу позитивних промена, бољитка и напретка, празник Преображења Господњег Коцељевци шеснаесту годину заредом празнују као Дан своје општине.
Општина коцељевачка формирана је 1. маја 1839. године у Месарцима. Сачињавале су је само села Коцељева и Бресница. Први председник тадашње Општине коцељевачке био је Вићентије Пауновић из Коцељеве. Истовремено, са Општином коцељевачком, тада су у Тамнавском крају формиране и општине: Градојевичка, Црниљевска, Каменичк, Љутичка, Великобошњачка (Драгињска) и Свилеувска.
Све ове тамнавске општине припадале су тада новоформираном срезу Посавско-тамнавском са седиштем у Владимирцима. Петнаестак година касније, све општине биле су дужне да подигну зграде за своје службенике, па су и општине у тамнавском крају то учиниле.
Познато је да је прва зграда општине у Коцељеви подигнута од шепера на месту где се данас налази Завичајни музеј у Коцељеви, а која је порушена почетком седме деценије XIX века, да би 1871. године на њеном месту била изграђена нова зграда општине од цигала на каменим темељима. Та зграда је истовремено служила и као општина, али и као школа.
У њој је радио и познати српски књижевник Јанко Веселиновић, прво као учитељ у школи, а затим (од марта 1889. до краја децембра 1890. године) и као председник тадашње Општине коцељевачке. Та општинска и школска зграда из 1871. године постоји и данас и у њој се сада налази Завичајни музеј у Коцељеви.
У то време, тј. 1880. године, по први пут у административној историји општина уведен је у обавезну службену употребу штамбиљ, тј. печат – што је остало до данас.
На самом почетку ХХ века, тј, 1900. године, а на захтев својих становника – тадашње село Велики Бошњак преименовано је у село Драгиње, а Општина великобошњачка у Општину драгињску.
Четврт века касније, 19. фебруара 1924. године, село Коцељева добило је краљевим Указом статус варошице.
На основу новог Устава из 1931. године, тадашња Краљевина Југославија подељена је на бановине, а све општине из Тамнавског краја, заједно са својим Посавотамнавским срезом – ушле су тада у састав Дринске бановине са седиштем у Сарајеву, што је остало до почетка Другог светског рата.
Kомуналним системом из 1955. године укида се већи број срезова да би се формирали и укрупнили окрузи, па је, тако, укинут и Посавотамнавски срез, а његова територија додељена је срезу Шабац. Од бивших општина у овом срезу формирају се сада нове општине, па су тада у Тамнавском крају остале само три општине: Коцељево, Црниљево и Драгиње.
Новим административним променама из 1960. године заснованим на идеји укрупњивања општина, на територији некадашњег Посавотамнавског среза укидају се све општине, и на њиховој територији (од бивших општина), формирају се само две општине: општина Владимирци и општина Коцељево. После таквих измена – састав општине Коцељево (са седиштем у Коцељеви) остао је непромењен до данас.
Дакле, свој данашњи састав општина Коцељева добила је 1. јануара 1960. године. Тада је (по први пут у њеној административној историји), установљен и службени грб кога је чинио цртеж споменика партизанским борцима подигнутом у парку испред Дома културе у Коцељеви, са петокраком на врху, испред кога је стајала отворена књига, док је испод споменика неколико валовитих линија симболизовало реку Тамнаву. Тада је и установљен и посебан Дан општине „23. септембар“ који је требало да чува сећање на дан када су 1944. године партизани из Шесте личке дивизије „ослободили“ варошицу Коцељеву.
Међутим, од 2006. године, одлуком Скупштине општине Коцељева, мења се тај стари Дан општине и установљава други, а то је 19. август – када српски народ и Српска православна црка обележавају Преображење Господње. Тај датум узет је за нови Дан општине Коцељева зато што је на дан Преображења Господњег, у августу месецу 1839. године, завршен процес формирања општина у тадашњем новоствореном срезу Посавскотамнавском. Исто тако, тај датум усвојила је општина Коцељева за свој дан како би он, између осталог, симболисао (у позитивном смислу), и преображаје од старог ка новом, од доброг ка бољем, дубоко убеђена да је то у интересу свих њених грађана.
Те 2006. године, одлуком Скупштине општина Коцељева, установљено је да ће се поново прослављати крсна слава општине Коцељева као и до пре Другог светског рата, а да ће то бити стара општинска слава – Спасовдан.
Исте 2006. године, општина Коцељева напустила је свој стари грб из 1960. године и усвојила своје нове симболе на основу ликовног решења које је урадило Српско хералдичко друштво „Бели орао“ из Београда.
Данас општина Коцељева, са још 7 општина у окружењу, административно припада Мачванском округу са седиштем у Шапцу, који је један од 29 округа Републике Србије.
Свечаном академијом и уметничким програмом у Дому културе, Коцељева је обележила Дан општине. Свечаности је присуствовао преосвећени Епископ шабачки, господин Јеротеј, бројни уважени гости и сарадници Општине Коцељева.
У културно-уметничком програму учествовали су Љиљана Стефановић, Слободан Нинковић и Мина Лазаревић, глумци из Београда, сестре Гобовић и фолклорна секција Библиотеке „Јанко Веселиновић“ из Коцељеве.
Извор: Зоран А. Живановић, Завичајни музеј Коцељева
