Дистрикт
Друштво

ОВДЕ ЈЕ БОРАЦ ЗА СЛОБОДУ ПОСТАО „ПАРТИЗАН“

Столице код Крупња важан су историјски локалитет за Рађевину, али и за читаву Србију. Овде је, у згради рудника Зајаче, 26. септембра 1941. године, одржано прво војно-политичко саветовање и заседање руководећих кадрова НОП Југославије, којим је руководио Јосип Броз Тито. Ту је борац за слободу свог народа и званично назван „партизаном“, а знак отпора и идеологије за коју је вредело живот дати, постала је звезда петокрака, као крв црвена. У наредном периоду, планираном реконструкцијом, место скупа на ком је одређен правац народноослободилачке борбе, постаће важан туристички и културни потенцијал Крупња.

Спомен-комплекс у селу Брштица код Крупња (Фото: Дистрикт)

Иако у последњим деценијама, политичким околностима скрајнуте са историјске мапе, њихов значај је непроцењив. Столице су симбол првог организованог заједничког напора против окупатора у Југославији.

– Саветовање у Столицама имало је велики домет и последице за ослободилачку борбу у Југославији. То је био први камен у основи Народноослободилачког покрета, који је касније растао и развијао се у снажан антифашистички покрет за ослобођење Југославије од нацистичке окупације – објашњава историчар Младен Стефановић.

Место саветовања, некада музеј, у надлежности је Завода за заштиту споменика Ваљево (Фото: Дистрикт)

Скупу су присуствовали челници војних и партијских руководстава из различитих делова земље, а председавао је Јосип Броз Тито, тадашњи генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије Југославије и командант Главног штаба НОП-а.

– Овде су били присутни представници војног и партијског руководства из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, као и команданти околних партизанских одреда из Србије. Руководство из Црне Горе, због лоших веза није добило информацију о саветовању, док је у Македонији тих дана тек основан покрајински штаб и покрајински комитет. Они су изразили виђење стратегије и тактике у борби против окупатора. Само њихово присуство доказује уједињеност и кохезију у борби против окупатора и домаћих издајника – истиче историчар.

На улазу у комплекс, као и испред зграде рудника налазе се улазне капије, дело архитекте Милуна Стамболића (Фото: Дистрикт)

Овом приликом решени су бројни проблеми у организацији устанка, који се у месецима пре саветовања – јулу и августу, проширио земљом.

– Донета је одлука да се оснују штабови у покрајинама, да се главни штаб преименује у Врховни штаб, као јединствено војно руководство за целу земљу, да се оснују партизански одреди, који би се делили даље на батаљоне, а они на чете – прича Стефановић.

Председник Тито у обиласку Спомен-зграде у Столицама 1975. (Извор: Музеј Југославије)

Још једна значајна одлука донета на овом месту, утемељила је морални и херојски пут народноослободилачке борбе. На састанку подно Цера, борац за слободу своје државе и народа назван је „партизаном“, а знак распознавања и симбол који ће у наредних пет деценија значити јединство и победу над непријатељем, постаће црвена звезда петокрака.

– Ово је било битно за изградњу идентитета и заједништва међу борцима НОП-а, као и за препознавање од стране становништва и симпатизера. Саветовање на Столицама је нагласило значај јачања дисциплине и организовања различитих служби у партизанским одредима – прича историчар о практичним и идеолошким дометима овог скупа.

Скулптура „Курир”, рад Стевана Боднарова, до 90-тих година се налазила поред зграде (Извор: https://sr.wikipedia.org/wiki/Корисник:Plamen)

У годинама након рата, зграда рудника Зајаче, претворена је у музеј. Изложба се у почетку састојала од реконструисане собе у којој је одржано саветовање Врховног штаба НОПОЈ, а од 1979. имала је поставку која указује на значај самог догађаја.

Павиљони од боровине на месту старих рударских барака (Извор: Туристичко-спортска организација „Крупањ“)

С обзиром на симболику установљавања идеје о партизанском војнику, поред куће је 1954. постављена скулптура „Партизански курир”, рад вајара Стевана Боднарова.

Део музејске поставке у павиљонима (Извор: принтскрин Разговори покрај пута – Столице код Крупња, Обичаји Рађевине, Добривоје и Добрила Пантелић)

На месту старих рударских барака су 1981. године реконструисана четири павиљона од боровине, са намером да служе као изложбени простор и простор за предавања. Исте године испред куће је постављена „скулптура „Маршал Тито” вајара Антуна Аугустинчића, а архитекта Милун Стамболић је урадио улазне капије.

– Музејска поставка састојала се из шест делова и сваки део је био посвећен устанку једне од република бивше Југославије. Изложени су били фотографије и експонати везани за народноодлободилачку борбу и покрет у тим републикама – каже Стефановић.

Приказ борбе за ослобођење у једном делу павиљона (Извор: принтскрин Разговори покрај пута – Столице код Крупња, Обичаји Рађевине, Добривоје и Добрила Пантелић)

У годинама превирања, статуе партизанског курира и Маршала Тита бачене су у провалију.  Друга је стицајем околности сачувана и данас се налази у Дому културе Крупња.

Поставка је недоступна за јавност (Извор: принтскрин Разговори покрај пута – Столице код Крупња, Обичаји Рађевине, Добривоје и Добрила Пантелић)

Спомен комплекс Столице, све до деведесетих година било је неизоставно место обележавања важних историјских датума у некадашњој држави и организованих посета које су овом делу Рађевине оправдано придавале значај. Промена државно-политичке климе, ратови деведесетих и бујање национализма у републикама некадашње СФРЈ, овога пута заједничког непријатеља видели су у симболима комунизма и народноослободилачке борбе. Стога три дуге деценије, некад знаменити комплекс у засеоку иза Крупња, своју повесну причу живи у тишини, обрастао коровом.

Изглед будућег комплекса (Извор: Туристичко-спортска организација „Крупањ“)

Ипак, процес схватања и вредновања националне прошлости не зауставља се тако једноставно. У складу са стратегијом развоја Општине Крупањ, његове модернизације и уређења, планирана је реконструкција и адаптација објеката у оквиру овог спомен-комплекса.

Будуће место за рекреацију, одмор и важне догађаје (Извор: Туристичко-спортска организација „Крупањ“)

Заједничким средствима Министарства туризма и омладине и Општине Крупањ, овај историјски локалитет у наредном периоду биће претворен у туристичко-угоститељски објекат од културног и друштвеног значаја.

– Пројекат реконструкције павиљона предвиђа два смештајна објекта са 17 модерних соба, рестораном и салом за предавања. Овде би се одржавале ликовне колоније, екскурзије, дечије посете, песничке вечери и друге културне манифестације, а цела музејска поставка ће бити премештена у рударску кућу – најављује Младен Стефановић.

Планирани садржаји изводиће се у новопремљеној конференцијској сали (Извор: Туристичко-спортска организација „Крупањ“)

Нови комплекс у себи објединиће богато историјско наслеђе и постати залог за развој друштвеног живота у овом крају.

Из серијала „НАСЛЕЂЕ КРУПЊА”. Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Крупањ. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима