Дистрикт
Друштво

КАКО ЈЕ МАСАРИКОВА ДОБИЛА ИМЕ?

Културно, историјско, духовно и институционално језгро града сконцентрисано је у Масариковој, улици која је 1926. назив добила по првом председнику Чехословачке Томашу Масарику,  у тренутку одликовања Шапца ратним ордењем ове пријатељске земље за страдалништво претрпљено у Првом светском рату.

Изглед Поцерске улице с малим трговачким радњама, крај 19. века (Извор: Међуопштински историјски архив)

Од раскрснице са Господар Јевремовом до Мачвиног стадиона и ОШ „Лаза К. Лазаревић“, простире се једна од најлепших, најпрометнијих и најширих улица града поред Саве. Ни домаћи, ни туристи не остају имуни на њене дрвореде, прекрасне, раскошне фасаде, монументалне фине сводове и лукове, бројне аутентичне јавне и приватне објекте, од којих сваки приповеда неку важну причу.

Пред Први светски рат (Извор: Међуопштински историјски архив)

Улица са много кафана – Лаф, Мирамаре, Бели крст, Српска круна, Велика и Мала Касина и много великих личности – прота Јован Павловић, Стојан Новаковић, Милорад Поповић Шапчанин, Јанко Веселиновић и други, најпре је звана Преки шор, а од краја 19. до треће деценије 20. века Поцерска, због правца на који је указивала. У међуратном периоду добија коначан назив.

Кућа у Масариковој 64, где је живео Стојан Новаковић (Фото: Ј. Губелић)

На плавом металном знаку стоји натпис „Улица Масарикова“, а објашњење гласи: 1850-1937, Први председник Чехословачке, признати политичар, филозоф, социолог и новинар. Осведочени пријатељ српске државе. Пажљиви пролазник приметиће да нема имена Масариковог, и да сем што је био „осведочени пријатељ српске државе“, нема разлога да се једна централна градска улица назове баш по њему. Бројни суграђани сведоче да нису упознати са ликом и делом Томаша Масарика, нити његовом конкретном везом са Шапцем. А веза је важна и драгоцена.

Знамо ли ко је био Томаш Масарик? (Фото: Дистрикт)

Становништво Шапца и околине претрпело је велике људске и материјалне жртве у Првом светском рату. Материјална штета износила је око 200 милиона тадашњих динара, а број стамбених објеката преполовљен је – са 3000 на 1300 места становања. Према поређењу два пописа, у граду је било мање 50.344 људи. Због ове чињенице Шабац је добио највиша ратна одликовања у Србији – француски Ратни крст са палмом, чехословачки Ратни крст и Карађорђеву звезду с мачевима 4. реда.

Одликовање Владе Чехословачке чува се у Народном Музеју (Фото: Дистрикт)

Писмом од 14. новембра 1925. године, градско поглаварство обавештено је да је Шабац одликован Ратним крстом Чехословачке 1914 – 1918, односно чехословачким Белим орлом, установљеним од чехословачке Владе 1918. године и додељиваним за показану храброст на бојном пољу.

У Хотелу Париз извршена додела ордена (Извор: Међуопштински историјски архив – фотографија из приватне архиве Драгутина Петровића)

Свечаност је планирана за 13. јун 1926. године. Припремајући се за дочек делегације, коју су чинили изасланици Чехословачке, на челу са амбасадором Јаном Шебом, и представници југословенске владе, парламента и војске, грађанству је упућен проглас о томе да се град што лепше украси заставама Чехословачке и Југославије.

Свеска која бележи учеснике свечаности (Извор: Међуопштински историјски архив)

Чин предаје одликовања извршен је у дворани хотела Париз, уз присуство многобројних званица и градских угледника.

– Свечану седницу отворио је председник Општине Шапца Милан Ђорђевић, представљајући Одбору његову екселенцију посланика Чехословачке Републике господина Јана Шебу и изасланство. Уз пригодан говор, у коме износи мотиве председника Чехословачке Републике господина Томе Масарика о овом чину, Јан Шеба предаје високо одликовање – Чехославачки ратни крст, којим је Чехословачка Република одликовала херојски град Шабац – наводи виша архивисткиња Међуопштинског историјског архива Гордана Филиповић податке из вредног документа који се чува у овој установи:

Документ који потврђује овај велики догађај (Извор: Међуопштински историјски архив)

– У Међуопштинском историјском архиву у Шапцу чува се Записник свечане седнице Одбора Општине шабачке, настао приликом предаје одликовања, са потписима присутних. Као историјски извор првог реда, овај документ представља драгоцено сведочанство и извор сазнања о наведеном догађају – истиче она.

Томаш Масарик (Извор: Википедија)

На свечаности је прочитан и поздравни телеграм, који је Шабац упутио председнику Масарику: „Њ. Е, Томи Масарику, председнику Чехословачке Републике, Праг. Херојски град Шабац горд је и поносан што данас прима од братског чехословачког народа признање за оне огромне и витешке жртве које је поднео за слободу и уједињење Јужних Словена, за уједињење које је само један гигантски корак на путу ка нашем заједничком циљу, ка Свесловенству. Чврсто решен да на путу народних идеала истраје и даље, Шабац вас моли, г. председниче, да ви, као дични председник братског чехословачког народа, примите топле поздраве нашег искреног братства и непоколебљиве љубави”.        

Локална штампа о Томашу Масарику (Извор: Међуопштински историјски архив)

Овом приликом председник Чехословачке Томаш Масарик и чехословачки амбасадор Јан Шеба проглашени су почасним грађанима Шапца. Такође, свечаног поподнева 13. јуна 1926. године, тадашња Поцерска улица постала је Масарикова.

– Након изговорених захвалности и поздравне депеше Његовом Величанству Краљу Александру I и председнику Чехословачке Републике г. Томи Масарику, певачко друштво отпевало је химну Срба, Хрвата и Словенаца. По предаји одликовања организован је свечани банкет у Народној гостионици, док је у општинском парку свирала војна музика, а на Великој пијаци трајало народно весеље  – прича Филиповић.

Споменик ратних одликовања Града Шапца постављен 2008. године (Фото: Дистрикт)

Томаш Гариг Масарик, чехословачки државник и филозоф чешког порекла, професор Прашког универзитета и први председник Чехословачке од 1918. до 1935. године,  у међуратној југословенској култури имао је посебно, почасно место, а Шапчани су то умели да препознају.

Поцерска улица – друга деценија 20. века (Извор: Међуопштински историјски архив)

Цела Масарикова политичка каријера – од његовог првог скупштинског говора у парламенту Аустроугарске, посвећеног стању у Босни и Херцеговини под окупацијом, била је блиско повезана са српским и југословенским питањем.

У време „Албанске кризе” 1912, када је Аустроугарска тражила повод за напад на Србију, Масарик је покушавао да допринесе смањивању напетости између две државе. И после ратног сукоба Србије и Бугарске 1913. године, помагао је у покушајима измирења. Противио се агресивној аустроугарској политици на Балкану и анексији Босне и Херцеговине и веома је утицао на југословенску омладину уочи Првог светског рата.

Кафана Велика Касина у Масариковој улици (Извор: Међуопштински историјски архив)

У Првом светском рату, Масарик и Срби удружили су снаге у борби за стварање чехословачке и југословенске државе. Масарик је, пошто је емигрирао из Аустроугарске, имао чак два српска пасоша и сву подршку српске дипломатије.

Као председник Чехословачке, Масарик се према Југославији и њеном краљу Александру Карађорђевићу, односио савезнички и лојално.

Прослава Првог маја у Масариковој улици (Извор: Међуопштински историјски архив)

Срби су у њему видели свог пријатеља и браниоца и гледано овако, није случај што је инфраструктурно, историјски и културно значајан део града добио име по човеку који се залагао за бољу слику jугословенске државе у Европи.

Изглед Масарикове 50-их година 20. века (Извор: Међуопштински историјски архив)

Касније, у социјалистичкој идеологији, дошло је до потискивања његовог дела, али су улице посвећене Масарику у Београду и другим српским градовима задржале своја имена. И ова у Шапцу, до данас, на прави начин сведочи о бурној историји, културним и друштвеним околностима у граду.

– Имамо обичај да кажемо да је то духовни и интелектуални центар града. На самом углу имате један крак Крсмановића куће, која прича дивну причу о доброчинству Јованке Топузовић. Тај објекат је врло значајан у архитектонском смислу, јер га је највероватније радио Јован Илкић. Прекопута је зграда Народне банке, завршена 1937. године. Њу је радио чувени архитекта Богдан Несторовић. Она сведочи о продору модерног стила и представља архитектонски бисер града. Наравно, ту је шабачка Црква, чија је градња почела у време Јеврема Обреновића, вишеструко значајна као саборна градска православна црква, са спомеником изгинулима у балканским и Првом светском рату и настрадалима у самој цркви 1914. године. Затим кућа проте Јована Павловића из 1855. године, изузетног интелектуалца свог времена. Од протине куће долазимо до гимназијског дворишта и зграде која је настајала из четири дела, од 1892. до 1935. и, наравно, зграде која је наменски зидана за зграду Полугимназије. Од педесетих година прошлог века у њој је Народни музеј – указује на архитектонско богатство Шапца музејска саветница Народног музеја Татјана Марковић и додаје:

Приватни објекти добрим делом задржали стари дух (Фото: Дистрикт)

– Са друге стране је зграда некадашње Касине, која опет говори о продору модерне архитектуре у међуратном периоду. Прекопута Народног музеја је изузетан први спратни објекат у граду, Владичански двор, завршен 1854, карактеристичне градње, типичне за средњу Европу, а са друге стране има елементе онога што бисмо назвали моравским стилом. У другом делу улице су, такође, два врло значајна објекта – Музичка школа, која је некада заправо била Учитељска школа и некадашњи интернат Учитељске школе, саграђен делом од средстава из фонда Стане Милановић, који је данас зграда Економске школе.

Архитектонско језгро града (Фото: Ј. Губелић)

Поред јавних институција ту су и објекти у отменом маниру за приватно становање, један од њих је кућа адвоката Драже Петровића, изузетан пример локалне варијанте сецесијске архитектуре. Неколико објеката сачувано је фрагментарно, у деловима фасаде, а Масарикова крије и две куће рађене у ћерпичу, с краја 19. века.

Масарикова ноћу (Фото: Ј. Губелић)

Улица Томаша Масарика у Шапцу јесте галерија на отвореном архитектонских стилова, утицаја и друштвених прекретница. Спој класицизма, народног градитељства, модерне градње, обновљених праваца, сецесије – све је стало у један ред.

Из серијала КУЛТУРЕ ГРАД. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима