Културно, историјско, духовно и институционално језгро града сконцентрисано је у Масариковој, улици која је 1926. назив добила по првом председнику Чехословачке Томашу Масарику, у тренутку одликовања Шапца ратним ордењем ове пријатељске земље за страдалништво претрпљено у Првом светском рату.
Од раскрснице са Господар Јевремовом до Мачвиног стадиона и ОШ „Лаза К. Лазаревић“, простире се једна од најлепших, најпрометнијих и најширих улица града поред Саве. Ни домаћи, ни туристи не остају имуни на њене дрвореде, прекрасне, раскошне фасаде, монументалне фине сводове и лукове, бројне аутентичне јавне и приватне објекте, од којих сваки приповеда неку важну причу.
Улица са много кафана – Лаф, Мирамаре, Бели крст, Српска круна, Велика и Мала Касина и много великих личности – прота Јован Павловић, Стојан Новаковић, Милорад Поповић Шапчанин, Јанко Веселиновић и други, најпре је звана Преки шор, а од краја 19. до треће деценије 20. века Поцерска, због правца на који је указивала. У међуратном периоду добија коначан назив.
На плавом металном знаку стоји натпис „Улица Масарикова“, а објашњење гласи: 1850-1937, Први председник Чехословачке, признати политичар, филозоф, социолог и новинар. Осведочени пријатељ српске државе. Пажљиви пролазник приметиће да нема имена Масариковог, и да сем што је био „осведочени пријатељ српске државе“, нема разлога да се једна централна градска улица назове баш по њему. Бројни суграђани сведоче да нису упознати са ликом и делом Томаша Масарика, нити његовом конкретном везом са Шапцем. А веза је важна и драгоцена.
Становништво Шапца и околине претрпело је велике људске и материјалне жртве у Првом светском рату. Материјална штета износила је око 200 милиона тадашњих динара, а број стамбених објеката преполовљен је – са 3000 на 1300 места становања. Према поређењу два пописа, у граду је било мање 50.344 људи. Због ове чињенице Шабац је добио највиша ратна одликовања у Србији – француски Ратни крст са палмом, чехословачки Ратни крст и Карађорђеву звезду с мачевима 4. реда.
Писмом од 14. новембра 1925. године, градско поглаварство обавештено је да је Шабац одликован Ратним крстом Чехословачке 1914 – 1918, односно чехословачким Белим орлом, установљеним од чехословачке Владе 1918. године и додељиваним за показану храброст на бојном пољу.
Свечаност је планирана за 13. јун 1926. године. Припремајући се за дочек делегације, коју су чинили изасланици Чехословачке, на челу са амбасадором Јаном Шебом, и представници југословенске владе, парламента и војске, грађанству је упућен проглас о томе да се град што лепше украси заставама Чехословачке и Југославије.
Чин предаје одликовања извршен је у дворани хотела Париз, уз присуство многобројних званица и градских угледника.
– Свечану седницу отворио је председник Општине Шапца Милан Ђорђевић, представљајући Одбору његову екселенцију посланика Чехословачке Републике господина Јана Шебу и изасланство. Уз пригодан говор, у коме износи мотиве председника Чехословачке Републике господина Томе Масарика о овом чину, Јан Шеба предаје високо одликовање – Чехославачки ратни крст, којим је Чехословачка Република одликовала херојски град Шабац – наводи виша архивисткиња Међуопштинског историјског архива Гордана Филиповић податке из вредног документа који се чува у овој установи:
– У Међуопштинском историјском архиву у Шапцу чува се Записник свечане седнице Одбора Општине шабачке, настао приликом предаје одликовања, са потписима присутних. Као историјски извор првог реда, овај документ представља драгоцено сведочанство и извор сазнања о наведеном догађају – истиче она.
На свечаности је прочитан и поздравни телеграм, који је Шабац упутио председнику Масарику: „Њ. Е, Томи Масарику, председнику Чехословачке Републике, Праг. Херојски град Шабац горд је и поносан што данас прима од братског чехословачког народа признање за оне огромне и витешке жртве које је поднео за слободу и уједињење Јужних Словена, за уједињење које је само један гигантски корак на путу ка нашем заједничком циљу, ка Свесловенству. Чврсто решен да на путу народних идеала истраје и даље, Шабац вас моли, г. председниче, да ви, као дични председник братског чехословачког народа, примите топле поздраве нашег искреног братства и непоколебљиве љубави”.
Овом приликом председник Чехословачке Томаш Масарик и чехословачки амбасадор Јан Шеба проглашени су почасним грађанима Шапца. Такође, свечаног поподнева 13. јуна 1926. године, тадашња Поцерска улица постала је Масарикова.
– Након изговорених захвалности и поздравне депеше Његовом Величанству Краљу Александру I и председнику Чехословачке Републике г. Томи Масарику, певачко друштво отпевало је химну Срба, Хрвата и Словенаца. По предаји одликовања организован је свечани банкет у Народној гостионици, док је у општинском парку свирала војна музика, а на Великој пијаци трајало народно весеље – прича Филиповић.
Томаш Гариг Масарик, чехословачки државник и филозоф чешког порекла, професор Прашког универзитета и први председник Чехословачке од 1918. до 1935. године, у међуратној југословенској култури имао је посебно, почасно место, а Шапчани су то умели да препознају.
Цела Масарикова политичка каријера – од његовог првог скупштинског говора у парламенту Аустроугарске, посвећеног стању у Босни и Херцеговини под окупацијом, била је блиско повезана са српским и југословенским питањем.
У време „Албанске кризе” 1912, када је Аустроугарска тражила повод за напад на Србију, Масарик је покушавао да допринесе смањивању напетости између две државе. И после ратног сукоба Србије и Бугарске 1913. године, помагао је у покушајима измирења. Противио се агресивној аустроугарској политици на Балкану и анексији Босне и Херцеговине и веома је утицао на југословенску омладину уочи Првог светског рата.
У Првом светском рату, Масарик и Срби удружили су снаге у борби за стварање чехословачке и југословенске државе. Масарик је, пошто је емигрирао из Аустроугарске, имао чак два српска пасоша и сву подршку српске дипломатије.
Као председник Чехословачке, Масарик се према Југославији и њеном краљу Александру Карађорђевићу, односио савезнички и лојално.
Срби су у њему видели свог пријатеља и браниоца и гледано овако, није случај што је инфраструктурно, историјски и културно значајан део града добио име по човеку који се залагао за бољу слику jугословенске државе у Европи.
Касније, у социјалистичкој идеологији, дошло је до потискивања његовог дела, али су улице посвећене Масарику у Београду и другим српским градовима задржале своја имена. И ова у Шапцу, до данас, на прави начин сведочи о бурној историји, културним и друштвеним околностима у граду.
– Имамо обичај да кажемо да је то духовни и интелектуални центар града. На самом углу имате један крак Крсмановића куће, која прича дивну причу о доброчинству Јованке Топузовић. Тај објекат је врло значајан у архитектонском смислу, јер га је највероватније радио Јован Илкић. Прекопута је зграда Народне банке, завршена 1937. године. Њу је радио чувени архитекта Богдан Несторовић. Она сведочи о продору модерног стила и представља архитектонски бисер града. Наравно, ту је шабачка Црква, чија је градња почела у време Јеврема Обреновића, вишеструко значајна као саборна градска православна црква, са спомеником изгинулима у балканским и Првом светском рату и настрадалима у самој цркви 1914. године. Затим кућа проте Јована Павловића из 1855. године, изузетног интелектуалца свог времена. Од протине куће долазимо до гимназијског дворишта и зграде која је настајала из четири дела, од 1892. до 1935. и, наравно, зграде која је наменски зидана за зграду Полугимназије. Од педесетих година прошлог века у њој је Народни музеј – указује на архитектонско богатство Шапца музејска саветница Народног музеја Татјана Марковић и додаје:
– Са друге стране је зграда некадашње Касине, која опет говори о продору модерне архитектуре у међуратном периоду. Прекопута Народног музеја је изузетан први спратни објекат у граду, Владичански двор, завршен 1854, карактеристичне градње, типичне за средњу Европу, а са друге стране има елементе онога што бисмо назвали моравским стилом. У другом делу улице су, такође, два врло значајна објекта – Музичка школа, која је некада заправо била Учитељска школа и некадашњи интернат Учитељске школе, саграђен делом од средстава из фонда Стане Милановић, који је данас зграда Економске школе.
Поред јавних институција ту су и објекти у отменом маниру за приватно становање, један од њих је кућа адвоката Драже Петровића, изузетан пример локалне варијанте сецесијске архитектуре. Неколико објеката сачувано је фрагментарно, у деловима фасаде, а Масарикова крије и две куће рађене у ћерпичу, с краја 19. века.
Улица Томаша Масарика у Шапцу јесте галерија на отвореном архитектонских стилова, утицаја и друштвених прекретница. Спој класицизма, народног градитељства, модерне градње, обновљених праваца, сецесије – све је стало у један ред.
Из серијала КУЛТУРЕ ГРАД. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
