У духу позитивних промена, бољитка и напретка, празник Преображења Господњег Коцељевци шеснаесту годину заредом празнују као Дан своје општине.
Општина коцељевачка формирана је 1. маја 1839. године у Месарцима. Сачињавале су је само села Коцељева и Бресница. Први председник тадашње Општине коцељевачке био је Вићентије Пауновић из Коцељеве. Истовремено, са Општином коцељевачком, тада су у Тамнавском крају формиране и општине: Градојевичка, Црниљевска, Каменичк, Љутичка, Великобошњачка (Драгињска) и Свилеувска.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2023/08/%D0%97%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%B8-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5-%D1%83-%D0%9A%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83-%D0%B4%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0-1024x608.jpg)
Све ове тамнавске општине припадале су тада новоформираном срезу Посавско-тамнавском са седиштем у Владимирцима. Петнаестак година касније, све општине биле су дужне да подигну зграде за своје службенике, па су и општине у тамнавском крају то учиниле.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2023/08/%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D0%92%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.jpg)
Познато је да је прва зграда општине у Коцељеви подигнута од шепера на месту где се данас налази Завичајни музеј у Коцељеви, а која је порушена почетком седме деценије XIX века, да би 1871. године на њеном месту била изграђена нова зграда општине од цигала на каменим темељима. Та зграда је истовремено служила и као општина, али и као школа.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2023/08/Zeljom-njenih-stanovnika-19.-februara-1924.-godine-selo-Koceljeva-dobilo-je-kraljevim-Ukazom-status-varosice.-Tada-je-i-naziv-sela-Koceljeva-promenjen-u-naziv-varosica-Koceljevo.jpg)
У њој је радио и познати српски књижевник Јанко Веселиновић, прво као учитељ у школи, а затим (од марта 1889. до краја децембра 1890. године) и као председник тадашње Општине коцељевачке. Та општинска и школска зграда из 1871. године постоји и данас и у њој се сада налази Завичајни музеј у Коцељеви.
У то време, тј. 1880. године, по први пут у административној историји општина уведен је у обавезну службену употребу штамбиљ, тј. печат – што је остало до данас.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2023/08/367415891_1960378270997792_2552340713488366054_n.jpg)
На самом почетку ХХ века, тј, 1900. године, а на захтев својих становника – тадашње село Велики Бошњак преименовано је у село Драгиње, а Општина великобошњачка у Општину драгињску.
Четврт века касније, 19. фебруара 1924. године, село Коцељева добило је краљевим Указом статус варошице.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2023/08/%D0%97%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0-%D0%B8-%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%E2%80%9E%D0%9A%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%83-%D0%A1%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%83%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%83%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B8-%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D1%83-%D0%BC%D0%B5%D1%88%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B5.-%D0%A4%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0-1900.-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5.jpg)
На основу новог Устава из 1931. године, тадашња Краљевина Југославија подељена је на бановине, а све општине из Тамнавског краја, заједно са својим Посавотамнавским срезом – ушле су тада у састав Дринске бановине са седиштем у Сарајеву, што је остало до почетка Другог светског рата.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2023/08/%D0%9A%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B0-%D0%9B%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B0-%D0%B8%D0%B7-1939-1024x460.jpg)
Kомуналним системом из 1955. године укида се већи број срезова да би се формирали и укрупнили окрузи, па је, тако, укинут и Посавотамнавски срез, а његова територија додељена је срезу Шабац. Од бивших општина у овом срезу формирају се сада нове општине, па су тада у Тамнавском крају остале само три општине: Коцељево, Црниљево и Драгиње.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2023/08/%D0%A1%D0%BA%D1%83%D0%BF-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4-%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%A1%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%83%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B5-1024x632.jpg)
Новим административним променама из 1960. године заснованим на идеји укрупњивања општина, на територији некадашњег Посавотамнавског среза укидају се све општине, и на њиховој територији (од бивших општина), формирају се само две општине: општина Владимирци и општина Коцељево. После таквих измена – састав општине Коцељево (са седиштем у Коцељеви) остао је непромењен до данас.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2023/08/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%BE-%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BC-%D0%B8-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%BE%D0%BC-%D0%A7%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B8%D0%B7-%D0%9E%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%BE.-%D0%A1%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BA-%D0%B8%D0%B7-1935.-%D0%B3.jpg)
Дакле, свој данашњи састав општина Коцељева добила је 1. јануара 1960. године. Тада је (по први пут у њеној административној историји), установљен и службени грб кога је чинио цртеж споменика партизанским борцима подигнутом у парку испред Дома културе у Коцељеви, са петокраком на врху, испред кога је стајала отворена књига, док је испод споменика неколико валовитих линија симболизовало реку Тамнаву. Тада је и установљен и посебан Дан општине „23. септембар“ који је требало да чува сећање на дан када су 1944. године партизани из Шесте личке дивизије „ослободили“ варошицу Коцељеву.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2023/08/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BE%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%9A%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B0-1024x726.jpg)
Међутим, од 2006. године, одлуком Скупштине општине Коцељева, мења се тај стари Дан општине и установљава други, а то је 19. август – када српски народ и Српска православна црка обележавају Преображење Господње. Тај датум узет је за нови Дан општине Коцељева зато што је на дан Преображења Господњег, у августу месецу 1839. године, завршен процес формирања општина у тадашњем новоствореном срезу Посавскотамнавском. Исто тако, тај датум усвојила је општина Коцељева за свој дан како би он, између осталог, симболисао (у позитивном смислу), и преображаје од старог ка новом, од доброг ка бољем, дубоко убеђена да је то у интересу свих њених грађана.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2023/08/%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%9A%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B0-1953.-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5.jpg)
Те 2006. године, одлуком Скупштине општина Коцељева, установљено је да ће се поново прослављати крсна слава општине Коцељева као и до пре Другог светског рата, а да ће то бити стара општинска слава – Спасовдан.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2023/08/1.-%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80%D0%B0-1960.-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5.-%D0%A2%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D1%83%D1%82-%D1%83-%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD-%D0%B8-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B3%D1%80%D0%B1-757x1024.jpg)
Исте 2006. године, општина Коцељева напустила је свој стари грб из 1960. године и усвојила своје нове симболе на основу ликовног решења које је урадило Српско хералдичко друштво „Бели орао“ из Београда.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2023/08/%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%87%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98-%D0%BA%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B0-1024x1024.jpg)
Данас општина Коцељева, са још 7 општина у окружењу, административно припада Мачванском округу са седиштем у Шапцу, који је један од 29 округа Републике Србије.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2023/08/368407069_592489759742240_5722127124376358906_n-1024x601.jpg)
Свечаном академијом и уметничким програмом у Дому културе, Коцељева је обележила Дан општине. Свечаности је присуствовао преосвећени Епископ шабачки, господин Јеротеј, бројни уважени гости и сарадници Општине Коцељева.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2023/08/368310537_592489743075575_6560165753063222412_n-1024x576.jpg)
У културно-уметничком програму учествовали су Љиљана Стефановић, Слободан Нинковић и Мина Лазаревић, глумци из Београда, сестре Гобовић и фолклорна секција Библиотеке „Јанко Веселиновић“ из Коцељеве.
Извор: Зоран А. Живановић, Завичајни музеј Коцељева