Stolice kod Krupnja važan su istorijski lokalitet za Rađevinu, ali i za čitavu Srbiju. Ovde je, u zgradi rudnika Zajače, 26. septembra 1941. godine, održano prvo vojno-političko savetovanje i zasedanje rukovodećih kadrova NOP Jugoslavije, kojim je rukovodio Josip Broz Tito. Tu je borac za slobodu svog naroda i zvanično nazvan „partizanom“, a znak otpora i ideologije za koju je vredelo život dati, postala je zvezda petokraka, kao krv crvena. U narednom periodu, planiranom rekonstrukcijom, mesto skupa na kom je određen pravac narodnooslobodilačke borbe, postaće važan turistički i kulturni potencijal Krupnja.
Iako u poslednjim decenijama, političkim okolnostima skrajnute sa istorijske mape, njihov značaj je neprocenjiv. Stolice su simbol prvog organizovanog zajedničkog napora protiv okupatora u Jugoslaviji.
– Savetovanje u Stolicama imalo je veliki domet i posledice za oslobodilačku borbu u Jugoslaviji. To je bio prvi kamen u osnovi Narodnooslobodilačkog pokreta, koji je kasnije rastao i razvijao se u snažan antifašistički pokret za oslobođenje Jugoslavije od nacističke okupacije – objašnjava istoričar Mladen Stefanović.
Skupu su prisustvovali čelnici vojnih i partijskih rukovodstava iz različitih delova zemlje, a predsedavao je Josip Broz Tito, tadašnji generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije i komandant Glavnog štaba NOP-a.
– Ovde su bili prisutni predstavnici vojnog i partijskog rukovodstva iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, kao i komandanti okolnih partizanskih odreda iz Srbije. Rukovodstvo iz Crne Gore, zbog loših veza nije dobilo informaciju o savetovanju, dok je u Makedoniji tih dana tek osnovan pokrajinski štab i pokrajinski komitet. Oni su izrazili viđenje strategije i taktike u borbi protiv okupatora. Samo njihovo prisustvo dokazuje ujedinjenost i koheziju u borbi protiv okupatora i domaćih izdajnika – ističe istoričar.
Ovom prilikom rešeni su brojni problemi u organizaciji ustanka, koji se u mesecima pre savetovanja – julu i avgustu, proširio zemljom.
– Doneta je odluka da se osnuju štabovi u pokrajinama, da se glavni štab preimenuje u Vrhovni štab, kao jedinstveno vojno rukovodstvo za celu zemlju, da se osnuju partizanski odredi, koji bi se delili dalje na bataljone, a oni na čete – priča Stefanović.
Još jedna značajna odluka doneta na ovom mestu, utemeljila je moralni i herojski put narodnooslobodilačke borbe. Na sastanku podno Cera, borac za slobodu svoje države i naroda nazvan je „partizanom“, a znak raspoznavanja i simbol koji će u narednih pet decenija značiti jedinstvo i pobedu nad neprijateljem, postaće crvena zvezda petokraka.
– Ovo je bilo bitno za izgradnju identiteta i zajedništva među borcima NOP-a, kao i za prepoznavanje od strane stanovništva i simpatizera. Savetovanje na Stolicama je naglasilo značaj jačanja discipline i organizovanja različitih službi u partizanskim odredima – priča istoričar o praktičnim i ideološkim dometima ovog skupa.
U godinama nakon rata, zgrada rudnika Zajače, pretvorena je u muzej. Izložba se u početku sastojala od rekonstruisane sobe u kojoj je održano savetovanje Vrhovnog štaba NOPOJ, a od 1979. imala je postavku koja ukazuje na značaj samog događaja.
S obzirom na simboliku ustanovljavanja ideje o partizanskom vojniku, pored kuće je 1954. postavljena skulptura „Partizanski kurir”, rad vajara Stevana Bodnarova.
Na mestu starih rudarskih baraka su 1981. godine rekonstruisana četiri paviljona od borovine, sa namerom da služe kao izložbeni prostor i prostor za predavanja. Iste godine ispred kuće je postavljena „skulptura „Maršal Tito” vajara Antuna Augustinčića, a arhitekta Milun Stambolić je uradio ulazne kapije.
– Muzejska postavka sastojala se iz šest delova i svaki deo je bio posvećen ustanku jedne od republika bivše Jugoslavije. Izloženi su bili fotografije i eksponati vezani za narodnoodlobodilačku borbu i pokret u tim republikama – kaže Stefanović.
U godinama previranja, statue partizanskog kurira i Maršala Tita bačene su u provaliju. Druga je sticajem okolnosti sačuvana i danas se nalazi u Domu kulture Krupnja.
Spomen kompleks Stolice, sve do devedesetih godina bilo je neizostavno mesto obeležavanja važnih istorijskih datuma u nekadašnjoj državi i organizovanih poseta koje su ovom delu Rađevine opravdano pridavale značaj. Promena državno-političke klime, ratovi devedesetih i bujanje nacionalizma u republikama nekadašnje SFRJ, ovoga puta zajedničkog neprijatelja videli su u simbolima komunizma i narodnooslobodilačke borbe. Stoga tri duge decenije, nekad znameniti kompleks u zaseoku iza Krupnja, svoju povesnu priču živi u tišini, obrastao korovom.
Ipak, proces shvatanja i vrednovanja nacionalne prošlosti ne zaustavlja se tako jednostavno. U skladu sa strategijom razvoja Opštine Krupanj, njegove modernizacije i uređenja, planirana je rekonstrukcija i adaptacija objekata u okviru ovog spomen-kompleksa.
Zajedničkim sredstvima Ministarstva turizma i omladine i Opštine Krupanj, ovaj istorijski lokalitet u narednom periodu biće pretvoren u turističko-ugostiteljski objekat od kulturnog i društvenog značaja.
– Projekat rekonstrukcije paviljona predviđa dva smeštajna objekta sa 17 modernih soba, restoranom i salom za predavanja. Ovde bi se održavale likovne kolonije, ekskurzije, dečije posete, pesničke večeri i druge kulturne manifestacije, a cela muzejska postavka će biti premeštena u rudarsku kuću – najavljuje Mladen Stefanović.
Novi kompleks u sebi objediniće bogato istorijsko nasleđe i postati zalog za razvoj društvenog života u ovom kraju.
Iz serijala „NASLEĐE KRUPNJA”. Projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Krupanj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
