Jezik cveća razume svaka žena. Za neke je važna boja, drugima miris, nekima vrsta cveta, a nijedna mu neće odoleti. To zna i Boban Janjić iz Majura kod Šapca. Njemu cveta cveće duže do dve decenije i baš toliko usrećuje i sebe i druge.
Sa prvim lepim danima i praznicima, poput Dana zaljubljenih i Osmog marta, ne izlazi iz plastenika, ali sve to pričinjava mu ogromno zadovoljstvo.
-Moja cvetna priča traje duže od 20 godina i sve vreme gajim nekih 20-ak, a možda i više vrsta. Što se tiče poklanjanja cveća, to već ima dugu tradiciju, a moje iskustvo kaže da koji god cvet da poklonite, ne možete pogrešiti. Ja jedino nisam pristalica mešanja mnogo boja, već da to bude jedna, eventualno dve boje. Što se tiče vrsta cveća svaka je prikladna bez obzira da li se radi o sezonskom ili kućnom cveću – priča naša sagovornik.
Dok radi u svojoj cvetnoj bašti, razmišlja o osmehu koji će izmamiti njegovo cveće. Zato se vidi da je gajeno sa ljubavlju. Svestan njegove moći, da može da miri, ulepšava i mami uzdahe, tako i pristupa ovom poslu svojstvenom ženama. Iskusni trgovac, bez dana staža u cvećarstvu, prve petunije pre dve decenije relativno lako je odgajio, a onda je svake godine proširivao proizvodnju. Danas mu tokom cele godine “cveta cveće”, a on radi posao za koji nije ni slutio da će postati njegovo zanimanje.
-Te 2001. godine krenuo sam sa vrlo malom količinom cveća. Tada nije bilo dostupno nikakve literature, interneta, a ja pojma nisam imao. O cveću sam znao jedino da bih voleo da gajim i tako sam krenuo. Pokušao sam sa jako malom količinom, 2 000 do 3.000 sadnica i uspelo mi je. To mi je bio znak da treba da nastavim – priča ovaj odgajivač i ističe da je ovde, između ostalog bila važna upornost.
Danas o cveću zna mnogo, i to se vidi. Skoro sve što ima od zemlje popunjeno je plastenicima. A unutra, šarenilo.
-Ne mogu da kažem da postoje vrste koje ne mogu jedna bez druge, ali svakako postoje biljke koje ne mogu jedna sa drugom. Ali, kada procvetaju i kada to sve ovako izgleda, znači da u rasadniku vlada mir i ljubav – priča.
Ljubav i ulaže, kao i sredstva. Pored toga važan je rad koji traje tokom cele godine.
-Skoro svake godine su niske temperature zimi. Iako ova nekome deluje da nije strašna, svaki minus zahteva dodatne troškove grejanja i stalno brigu da ne izmrznu biljke, jer ovde bukvalno za dva sata sve može da propadne. Zato grejemo plastenike tokom zime – objašnjava ovaj proizvođač cveća.
Za sada nema u planu da poveća proizvodnju. U posao je uključena cela porodica. Veliki uspeh je to što je postigao da ljubav prenese na njih i da ih uveri da rade težak, ali veoma lep posao.
