Језик цвећа разуме свака жена. За неке је важна боја, другима мирис, некима врста цвета, а ниједна му неће одолети. То зна и Бобан Јањић из Мајура код Шапца. Њему цвета цвеће дуже до две деценије и баш толико усрећује и себе и друге.
Са првим лепим данима и празницима, попут Дана заљубљених и Осмог марта, не излази из пластеника, али све то причињава му огромно задовољство.
-Моја цветна прича траје дуже од 20 година и све време гајим неких 20-ак, а можда и више врста. Што се тиче поклањања цвећа, то већ има дугу традицију, а моје искуство каже да који год цвет да поклоните, не можете погрешити. Ја једино нисам присталица мешања много боја, већ да то буде једна, евентуално две боје. Што се тиче врста цвећа свака је прикладна без обзира да ли се ради о сезонском или кућном цвећу – прича наша саговорник.
Док ради у својој цветној башти, размишља о осмеху који ће измамити његово цвеће. Зато се види да је гајено са љубављу. Свестан његове моћи, да може да мири, улепшава и мами уздахе, тако и приступа овом послу својственом женама. Искусни трговац, без дана стажа у цвећарству, прве петуније пре две деценије релативно лако је одгајио, а онда је сваке године проширивао производњу. Данас му током целе године “цвета цвеће”, а он ради посао за који није ни слутио да ће постати његово занимање.
-Те 2001. године кренуо сам са врло малом количином цвећа. Тада није било доступно никакве литературе, интернета, а ја појма нисам имао. О цвећу сам знао једино да бих волео да гајим и тако сам кренуо. Покушао сам са јако малом количином, 2 000 до 3.000 садница и успело ми је. То ми је био знак да треба да наставим – прича овај одгајивач и истиче да је овде, између осталог била важна упорност.
Данас о цвећу зна много, и то се види. Скоро све што има од земље попуњено је пластеницима. А унутра, шаренило.
-Не могу да кажем да постоје врсте које не могу једна без друге, али свакако постоје биљке које не могу једна са другом. Али, када процветају и када то све овако изгледа, значи да у расаднику влада мир и љубав – прича.
Љубав и улаже, као и средства. Поред тога важан је рад који траје током целе године.
-Скоро сваке године су ниске температуре зими. Иако ова некоме делује да није страшна, сваки минус захтева додатне трошкове грејања и стално бригу да не измрзну биљке, јер овде буквално за два сата све може да пропадне. Зато грејемо пластенике током зиме – објашњава овај произвођач цвећа.
За сада нема у плану да повећа производњу. У посао је укључена цела породица. Велики успех је то што је постигао да љубав пренесе на њих и да их увери да раде тежак, али веома леп посао.
