Шабачки Дом Југословенске народне армије прошле године нашао се, по оцени организација „Еуропа Ностра“ и Института Европске инвестиционе банке, међу седам најугроженијих места културне баштине у Европи. Ових дана његова судбина поново је у фокусу, а поред Иницијативе „Сачувајмо Дом ЈНА“, која окупља архитекте и поштоваоце здања у борби за његово очување, прикључила се Европска унија и Град Шабац.
Тим поводом, у овом граду одржана је конференција, са идејом да се симбол културног и друштвеног живота Шапца, саграђен 1962. године, сачува од пропадања.
– На овом састанку, који је уследио након израде извештаја о угрожености, шеф Канцеларије за сарадњу Делегације Европске Уније, господин Никола Бертолини, сугерисао је градоначелнику Шапца да обнова Дома ЈНА у Шапцу треба да буде приоритет града. То подразумева да се оформи тим, припреми Студија изводљивости и реконструкције објекта и да се са том документацијом конкурише за средства Европске уније – каже Марко Гавриловић из Иницијативе „Сачувајмо Дом ЈНА“.
Архитектонски, ово модернистичко ремек-дело представља еволуцију архитектонског стила послератног периода. Његов идејни творац је архитекта др Владимир Бјеликов, аутор Југословенског павиљона у Бриселу. Троспратна зграда са анексом, од готово 1000 квадрата у основи, представља бисер града. Градило га је шабачко Грађевинско предузеће „Изградња” од 1960. до 1962. године, када је симболично, свечано отворен на Дан армије, 22. децембра.
Међу аргументима да се шабачки Дом ЈНА, као једини споменик из Србије, нађе на листи Европа Ностре, организације за очување европског културног наслеђа, утицао је ниво свести и посвећености локалне заједнице да овом архитектонски вредном здању врате углед и место у културној баштини некадашњег Малог Париза.
– Наша иницијатива је започела 2015. године, реагујући на тадашњу одлуку града да се објекат прода. Тада је, практично, формиран покрет локалне заједнице чији је циљ био да се објекат сачува и приведе намени. Нас 30 архитеката потписало је тада апел градоначелнику да се то заустави. Ми смо грађани Шапца и волимо наш град и наслеђе нашег града и мислимо да је битно да оно буде очувано – истиче Гавриловић.
Ово је, како наглашава наш саговорник, културно историјско наслеђе, место сусрета и живота и неодвојив део нашег града у коме су бројне генерације Шапчана уживале и доживљавале лепе тренутке, отуда и воља да се сачува за будуће генерације.
– Ми се већ 10 година боримо. Радићемо све што је у нашој моћи, пружићемо сву помоћ граду да се припреми потребна документација и наставићемо са осталим активностима, уз подршку грађана – истиче Гавриловић.
Од изградње, шездесетих година прошлог века, објекат у строгом центру био је главно стециште друштвено-културних дешавања и најрепрезентативнија установа овог типа у граду. У себи је садржао просторије различите намене: хол/галерију у приземљу, мултифункционалну салу са бином за сценске приредбе и концерте, опремљену кино-пројектором за биоскопске пројекције, затим куглану, салу за састанке, кафе-ресторан са кровном баштом, шах-салу, читаоницу са библиотеком, салу за билијар и стони тенис, канцеларије. Дом је имао и пространо двориште с летњом баштом и позорницом која се монтирала по потреби.
У његовој великој сали прве концерте у Шапцу имали су Бијело дугме, Индекси, ЕКВ, Забрањено пушење и друге популарне музичке групе бивше државе. Троспратна зграда у исто време одисала је европском урбаном атмосфером и локалном емоцијом.
Од почетка двехиљадитих због лоше политике управљања једна по једна његова сала је затварана и Дом је губио на актуелности, док на врата култног места града није стављен катанац. Својинском трансформацијом 2008. године прешао је у „руке“ града, али се и даље није улагало у обнову.
Тек када се захваљујући иницијативи архитеката и грађана, као једини објекат из Србије нашао на листи коју је заједно са Црквом Светог Петра у Ђесатеу, Синагогом у Сијени, културним локалитетима оштећеним у разорним земљотресима у Турској, симбол културног и друштвеног живота Шапца скренута је пажња на значај и потенцијал који може донети граду ако се приступи његовом обнављању.
