У околини Осечине њиве су под водом, а штету мештанима нико не може да надокнади јер није изазвана природним непогодама, већ су је направили даброви.
Ове животиње настаниле су се у реци Јадар и дословце секу стабла пречника од готово пола метра. Од тог дрвећа праве бране и преграђују реку, а када порасте водостај, поплаве угрожавају плодне оранице.
Одсечена као секиром, стабла стара и по пола века преградила су реку Јадар. Мештани су прво мислили да је то урадио дрвосеча, а онда су трагови одвели до њега.
– Овде је прво дабар изабрао крупно дрво и онда је после довлачио свој материјал – ситне гранчице, шаровку, стабло кукуруза. Све је то везао блатом и правио брану. Онда се приликом падавина, када водостај реке надође, вода разливала по пољопривредном земљишту – каже Жељко Грујичић.
Код Миодрага Матића још се виде последице плављења. Када је вода прелила брану коју је изградио дабар, са собом је однела цео малињак.
Ово је све било под водом. Овде је вода једноставно лежала. Преградивши канал, они су нама натерали воду у њиве – прича Миодраг Матић, који је претрпео штету.
Отишао је и вагон кукуруза, метри дрва и штета на ораницама. Мештани нису смели да реагују јер је реч о заштићеној врсти, за чије угрожавање следи казна од 500.000 до два милиона динара. За то време вредни неимар је радио, све на сељакову штету.
Он затвори канал. И вода се подигне још пола метра увис и прелива на све стране. А он овде живи, у води борави и размножава се. Има подземни један тунел где излази на суво и туда довлачи храну, грање, дрвеће – прича Матић.
А шта зна дабар шта је метар дрва. Не зна ни колико коштају десетине кубика које сваке године уништи у општини Осечина. Са два три угриза пресече граничицу, а до јутра може и цело стабло.
Као тестера, такви су им зуби, зато чуда и праве – каже Драган Милошевић.
Главни архитета је женка, а оно шта сагради, отпорно је и на набујали Јадар.
— Како је он ово довукао, да ли је сам, колико ли их је, бога питај. Ово није ни мало. То је тако стручно уплетено и облепљено блатом да то неће да пусти воду – показује Матић мајсторију ових животиња –
хрпу исеченог грања, коју су даброви довукли на реку и саградили чврсту конструкцију.
И дабар се купа у води, кад му одговара, а када не, он иде у своје рупе у које се крије од предатора.
– Он овде себи прави склоништа, где гаји младунце. Ту се склањају од предатора у току целе године. Види се да овде увлачи и храну, користио је и стабљике кукуруза. Дешавало се људима да по 5, 10 ари кукуруза само нестане – објашњава Жељко Грујичић.
А онда насатне немерљива штета због које мештани размишљају да пресавију табак и затраже правду.
А да ли ће се дабар наћи пред судом, за сада зависи само од њихове воље, јер друго решење не виде на помолу.
