Може ли се помоћу две металне жице или одређеном врстом дрвета, у народу знанима као рашље, пронаћи вода испод земље? Ненад Вилотић из Гуњака тврди да може. Он се истраживањем подземних вода бави већ дуг низ година, а почело је, каже, случајно када је тражио решење за свој дом.
Једноставан пут до воде (Фото: Ј. Губелић)
Данас се у Подгорини Ненад Вилотић већ доказао, јер у овим селима скоро да нема куће у којој вода није потекла, а да пре тога нису у помоћ звали Нешу. Са две бакарне жице дужине тридесетак центиметара, савијене под углом од деведесет степени, хода ливадама и шумамама, све док жице у његовим рукама не почну да “таласају”. Када почну да се укрштају, он само каже: “Копај!”.
Прелази ливаде и шуме да би пронашао воду (Фото: Ј. Губелић)
То је за Нешу сигуран знак да се у утроби земље, испод његових ногу налазе жице са водом. Потом се мало сконцентрише и тачно одреди путању воде. Након тога, бакарним жицама утврди и њену дубину.
“Пронашао сам на десетине извора воде. Скоро сви у овом и суседном селу ископали су бунаре захваљујући мени. Само је важно да не одустану. Кад почну жице да се укрштају, ја сам сигуран да има воде. Могу чак да кажем и на којој дубини, ако неко жели. Дешавало се да људи одустану и пре него што потекне, али је важно да копају док не дођу до жице”, прича Неша.
Са бакарним жицама до жице воде (Фото: Ј. Губелић)
Све је почело када је Ненаду у његовом селу Гуњаци пресушио извор. Тада је решио да направи рашље и крене у потрагу за водом која овде нема цену.
“У тој свој агонији, бесан и огорчен, одлучио сам да на своме имању потражим извориште. Узео сам две бакарне жице и, са испруженим рукама, по узору на праве рашљаре које сам претходно посматрао, кренуо сам пребирати центиметар по центиметар своје баште. Онда су жице почеле да се укршатају у мојим рукама. Прво су се кретале благо а онда више нисам могао да их зауставим. Почео сам да копам и тако дошао до воде”, прича овај пољопривредник, пчелар и успешан подгорски воћар.
Захваљујући Неши, Родољуб Марковић има воду (Фото: Ј. Губелић)
Убрзо се за њега прочуло, па су и други почели да га зову. Тражење подземних вода рашљама спада у сферу ствари које нису научно доказане, али Неша руши те препреке.
“До сада се није десило да воде нема тамо где кажем да има. Овим жицама ја практично проналазим жице воде под земљом. Свако може да проба, једино што не знам да ли ће сваком успети. Ја мислим да човек мора имати биоенергију да би жице радиле у његовим рукама”, прича самоуверено.
Павле Перић је тако подигао ђерам (Фото: Ј. Губелић)
Препоручује га “минули рад”. То не може да припише таленту нити знању, једноставно, он воду проналази! Успео је чак у то да убеди и оне који му нису веровали.
“Били су неки момци који су ми рекли да ће да одустану од копања, јер после пар метара нису нашли воду. Узели су моје жице и пошто се ништа није догађало, хтели су да напусте копање. Онда сам ја узео жице и у мојим тукама оне су се укрштале. Ја сам их уверавао да копају. Сада имају ђерам у свом дворишту”, прича.
Сигуран знак да се испод његових ногу налази извор (Фото: Ј. Губелић)
Занимљиво је да Ненад никада од овог свог дара није правио бизнис. Каже да му проналажење подземних вода није никакав извор прихода, те он нема ценовник. Каже, где треба вода да потече, ту се новац не даје.
