Госпођица Зага Мирковић, према наводима из Илустрованог листа, била је мис Шапца тридесетих година прошлог века. Ондашња представница најлепше жене града крупних очију, густих извијених обрва, широког лица и танких усана, тешко би се уклопила у данашње моделе лепоте. Релативно кратка коса додатно истиче волумен образа, па и елегантну попуњеност њене фигуре, иако нисмо у могућности да је видимо целу. Ни трага од изражених јагодичних костију, уског лица, пуних усана и бујних трепавица данашњих лепотица.
Некада најлепша жена Шапца (Фото: Међуопштински историјски архив)
Идеал женске лепоте мењао се кроз историју. За мање од једног века критеријуми допадљивости променили су се заједно са модом и средствима за улепшавање, а физиономија лица и тела жена уредно је испратила трендове. Некада су на цени биле пуније даме, за разлику од данашњег поимања лепоте где се на билбордима или екранима појављују искључиво веома витке, узаног струка, без трунке сала и целулита, пуних усана и истакнутих јагодица, понекад и предимензионираних, па то постаје тренд за којим теже и друге девојке.
Шапчанаке на баловима и забавама, 1927. године (Фото: Међуопштински историјски архив)
Лепота је свакако остала у очима посматрача, али да ли је посматрач утицао на предмет оцењивања, односно да ли је кодекс заносног изгледа неретко био и друштвено условљен?! Ренесансне лепотице дуго су држале доминацију на овом пољу, док се мршаве и мишићаве жене до средине 19. века нису могле изборити за естетску равноправност. Потом су вредности обрнуте, а 20. век и савремено доба доносе подједнаку прилику дамама да слободно и на све могуће начине истакну своју лепшу страну.
Даме из старих шабачких албума (Фото: Народни музеј Шабац)
Никакво дешифровање кодова до данас није нам приближило тајну нефотогеничности, а истовремене вансеријске популарности Да Винчијеве Мона Лизе, нити заводљивости бледопуте Ане Карењине на чију телесну попуњеност, као принцип природне женствености, Толстој директно скреће пажњу. Ипак, у последњој екранизацији овог литерарног феномена, Ану, потпуно парадоксално, тумачи мршава Кира Најтли, забрињавајуће танког струка, иако не споримо њену симпатичност. Очигледно свако време носи своје бреме.
Једна од представа Ане Карењене, најлепше јунакиње светске књижевности (Извор: Викиванд)
Док се умиљатој Мона Лизи приписују разне више промисли, па чак мушки, творчев лик, јер како би се иначе могла објаснити фасцинација мушкараца широм света недопадљивом анонимном фирентинском дамом, фотошоп и “дак фејс” однели су шалу на неку другу страну. На тој страни ријалити звезде поносно истичу своје вештачке уметке, а мало имућније даме улажу и последњу пару за младолики изглед. Међутим, иако смо често спремни да осуђујемо, свака жена има право да се потруди да изгледа што лепше може.
Портрет Мона Лизе, чијом је лепотом Наполеон био опчињен (Извор: Википедија)
У распону од Анђелине Џоли из здравијих дана до једре Ким Кардашијан – ако говоримо о универзалним идеалима данашњице, већ наше баке тешко би се препознале у цртама лица и тела ових лепотица. И то је нормално – ни лоше, ни добро. Заправо је све ствар глобализацијских токова, протицања времена, убрзаног животног стила, измењеног квалитета хране, другачијих трендова улепшавања, или у неком другом случају, прибегавања естетским захватима. Али, драге даме, сваки пут када вам затреба узор, искључите ТВ и друштвене мреже и присетите се једноставности лепоте својих претходница. Или веселог осмеха госпођице Заге Мирковић. Па са мало руменила и кармина изађите на светло дана.
