Дистрикт
Друштво Занимљивости

ВРШАЈ ЗА ПАМЋЕЊЕ НА МАШИНИ СТАРОЈ ЈЕДАН ВЕК

Завршетак жетве у Мачви већ пуне две деценије прославља се на јединствен начин. Тада се код домаћина који је последњи пожео пшеницу оранизује вршидба жита, као у прошлом веку. Тај обичај негује Друштво за очување обичаја старе Мачве „Изажањац“, које на истоименој манифестацији подсећа како се некада, уз помоћ парне машине, долазило до зрна пшенице у овом крају.

Парна машина стара један век (Фото: Дистрикт)

Када пара крене да куља и огласи се сирена, вршај може да почне. Овако се радило пре једног века, а Мачвани раде и данас на крају жетве да би сачували традицију и младима показали своје наслеђе.

– Традицију, вршај са парњачом настављамо, а почели смо да је одржавамо 1993. године. Зато и ове године покушавамо да припремимо ову прастару машину – објашњава Обрад Дрмановић, редовни учесник Изажањца, манифестације којом се прославља завршетак жетве.

Најмлађи ложе дрва и сламу (Фото: Дистрикт)

Подложена је дрвима која стварају пару. На њу се каишем спаја дреш, где се одвајало семе пшенице. Ради као и двадесет пете године прошлог века када је изашла испод чекића у немачком Вајнхајму.

Парна машина привлачила је пажњу деце (Фото: Дистрикт)

Време овој дами старој близу једног века не може ништа, па су је Мачвани подложили дрвма и сламом да би на крају жетве показали како се некада долазило до хлебног зрна.

-Овом догађају, којим прослављамо крај жетве, ми смо додали и вршај у гумну (месту где се врше пшеница), последњег домаћина те године. Вршај радимо као пре 100 година. Парна машина и дреш, односно вршалица, јесу начин да се жито, које је пожњевено, оврше. Машину парњачу добили смо на послугу добром вољом и љубазношћу господина Веље Турудића из мачванског села Равње, којем је остала још од деде – каже Обрад Уларџић, председник Друштва за очувања обичаја старе Мачве “ Изражањац“.

У дреш се убацују снопови а из њега излази зрно пшенице (Фото: Дистрикт)

Парну машину одржавао је чувени мајстор Петровић из Богатића, а сада је доспела у руке његовог сина Ђорђа, да је репарира и пусти у погон, што ни мало није било лако.

-Требало ми је преко три месеца да је доведем у ред. Данас смо је потпалили да видимо како ће да функционише. Надам се да неће бити никаквих проблема. Иначе, ову парну машину одржавао је мој отац у своје време, пошто је одржавао парне машине у Равњу, па је и ова била његовим рукама. После толико година стигла је и до мојих руку. Надам се да ћемо успети да је оспособимо – прича мајстор Ђорђе Петровић из Богатића који у шали каже да је „враћа на фабричко подешавање“.

У вршају је учествовало тридесетак људи (Фото: Дистрикт)

И успели су да је покрену пред окупљеним људима, славећи завршетак жетве на јединствен начин у нашој земљи, подсећајући на врме када се жело на руке. Са српом и косом убирало се хлебно жито. Прво класје секло се срповима, углавном око њиве, да жетеоцима олакша прве откосе. Косци су радили и кад упекне. Жито скупљено у снопове, кад довољно одстоји, ишло је на вршај и то баш на овој машини која је била реткост за то време.

-Ово је прилика да они који никада нису видели парну машину виде како она изгледа, а они који знају, ово је шанса да се подсете своје младости, али како се то некада радило – прича председник Друштва.

Мајстор Ђорђе Петровић је репарирао ову „стару даму“ (Фото: Дистрикт)

То је и лекција за младе који не знају како се некада тешко долазило до хлеба.

-Има један леп цитат који каже да народ који жели будућност, мора да памти своју прошлост, да негује своје корене и чува традицију свог родног краја – каже Слободан Јокић.

Пројекат „МАЧВАНИ БЕЗ ПРЕМЦА” суфинансиран је из буџета општине Богатић. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима