Distrikt
Društvo

VRŠAJ ZA PAMĆENJE NA MAŠINI STAROJ JEDAN VEK

Završetak žetve u Mačvi već pune dve decenije proslavlja se na jedinstven način. Tada se kod domaćina koji je poslednji požeo pšenicu oranizuje vršidba žita, kao u prošlom veku. Taj običaj neguje Društvo za očuvanje običaja stare Mačve „Izažanjac“, koje na istoimenoj manifestaciji podseća kako se nekada, uz pomoć parne mašine, dolazilo do zrna pšenice u ovom kraju.

Parna mašina stara jedan vek (Foto: Distrikt)

Kada para krene da kulja i oglasi se sirena, vršaj može da počne. Ovako se radilo pre jednog veka, a Mačvani rade i danas na kraju žetve da bi sačuvali tradiciju i mladima pokazali svoje nasleđe.

– Tradiciju, vršaj sa parnjačom nastavljamo, a počeli smo da je održavamo 1993. godine. Zato i ove godine pokušavamo da pripremimo ovu prastaru mašinu – objašnjava Obrad Drmanović, redovni učesnik Izažanjca, manifestacije kojom se proslavlja završetak žetve.

Najmlađi lože drva i slamu (Foto: Distrikt)

Podložena je drvima koja stvaraju paru. Na nju se kaišem spaja dreš, gde se odvajalo seme pšenice. Radi kao i dvadeset pete godine prošlog veka kada je izašla ispod čekića u nemačkom Vajnhajmu.

Parna mašina privlačila je pažnju dece (Foto: Distrikt)

Vreme ovoj dami staroj blizu jednog veka ne može ništa, pa su je Mačvani podložili drvma i slamom da bi na kraju žetve pokazali kako se nekada dolazilo do hlebnog zrna.

-Ovom događaju, kojim proslavljamo kraj žetve, mi smo dodali i vršaj u gumnu (mestu gde se vrše pšenica), poslednjeg domaćina te godine. Vršaj radimo kao pre 100 godina. Parna mašina i dreš, odnosno vršalica, jesu način da se žito, koje je požnjeveno, ovrše. Mašinu parnjaču dobili smo na poslugu dobrom voljom i ljubaznošću gospodina Velje Turudića iz mačvanskog sela Ravnje, kojem je ostala još od dede – kaže Obrad Ulardžić, predsednik Društva za očuvanja običaja stare Mačve “ Izražanjac“.

U dreš se ubacuju snopovi a iz njega izlazi zrno pšenice (Foto: Distrikt)

Parnu mašinu održavao je čuveni majstor Petrović iz Bogatića, a sada je dospela u ruke njegovog sina Đorđa, da je reparira i pusti u pogon, što ni malo nije bilo lako.

-Trebalo mi je preko tri meseca da je dovedem u red. Danas smo je potpalili da vidimo kako će da funkcioniše. Nadam se da neće biti nikakvih problema. Inače, ovu parnu mašinu održavao je moj otac u svoje vreme, pošto je održavao parne mašine u Ravnju, pa je i ova bila njegovim rukama. Posle toliko godina stigla je i do mojih ruku. Nadam se da ćemo uspeti da je osposobimo – priča majstor Đorđe Petrović iz Bogatića koji u šali kaže da je „vraća na fabričko podešavanje“.

U vršaju je učestvovalo tridesetak ljudi (Foto: Distrikt)

I uspeli su da je pokrenu pred okupljenim ljudima, slaveći završetak žetve na jedinstven način u našoj zemlji, podsećajući na vrme kada se želo na ruke. Sa srpom i kosom ubiralo se hlebno žito. Prvo klasje seklo se srpovima, uglavnom oko njive, da žeteocima olakša prve otkose. Kosci su radili i kad upekne. Žito skupljeno u snopove, kad dovoljno odstoji, išlo je na vršaj i to baš na ovoj mašini koja je bila retkost za to vreme.

-Ovo je prilika da oni koji nikada nisu videli parnu mašinu vide kako ona izgleda, a oni koji znaju, ovo je šansa da se podsete svoje mladosti, ali kako se to nekada radilo – priča predsednik Društva.

Majstor Đorđe Petrović je reparirao ovu „staru damu“ (Foto: Distrikt)

To je i lekcija za mlade koji ne znaju kako se nekada teško dolazilo do hleba.

-Ima jedan lep citat koji kaže da narod koji želi budućnost, mora da pamti svoju prošlost, da neguje svoje korene i čuva tradiciju svog rodnog kraja – kaže Slobodan Jokić.

Projekat „MAČVANI BEZ PREMCA” sufinansiran je iz budžeta opštine Bogatić. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Svideo vam se tekst?