Завршетак жетве у Мачви већ пуне две деценије прославља се на јединствен начин. Тада се код домаћина који је последњи пожео пшеницу оранизује вршидба жита, као у прошлом веку. Тај обичај негује Друштво за очување обичаја старе Мачве „Изажањац“, које на истоименој манифестацији подсећа како се некада, уз помоћ парне машине, долазило до зрна пшенице у овом крају.
Када пара крене да куља и огласи се сирена, вршај може да почне. Овако се радило пре једног века, а Мачвани раде и данас на крају жетве да би сачували традицију и младима показали своје наслеђе.
– Традицију, вршај са парњачом настављамо, а почели смо да је одржавамо 1993. године. Зато и ове године покушавамо да припремимо ову прастару машину – објашњава Обрад Дрмановић, редовни учесник Изажањца, манифестације којом се прославља завршетак жетве.
Подложена је дрвима која стварају пару. На њу се каишем спаја дреш, где се одвајало семе пшенице. Ради као и двадесет пете године прошлог века када је изашла испод чекића у немачком Вајнхајму.
Време овој дами старој близу једног века не може ништа, па су је Мачвани подложили дрвма и сламом да би на крају жетве показали како се некада долазило до хлебног зрна.
-Овом догађају, којим прослављамо крај жетве, ми смо додали и вршај у гумну (месту где се врше пшеница), последњег домаћина те године. Вршај радимо као пре 100 година. Парна машина и дреш, односно вршалица, јесу начин да се жито, које је пожњевено, оврше. Машину парњачу добили смо на послугу добром вољом и љубазношћу господина Веље Турудића из мачванског села Равње, којем је остала још од деде – каже Обрад Уларџић, председник Друштва за очувања обичаја старе Мачве “ Изражањац“.
Парну машину одржавао је чувени мајстор Петровић из Богатића, а сада је доспела у руке његовог сина Ђорђа, да је репарира и пусти у погон, што ни мало није било лако.
-Требало ми је преко три месеца да је доведем у ред. Данас смо је потпалили да видимо како ће да функционише. Надам се да неће бити никаквих проблема. Иначе, ову парну машину одржавао је мој отац у своје време, пошто је одржавао парне машине у Равњу, па је и ова била његовим рукама. После толико година стигла је и до мојих руку. Надам се да ћемо успети да је оспособимо – прича мајстор Ђорђе Петровић из Богатића који у шали каже да је „враћа на фабричко подешавање“.
И успели су да је покрену пред окупљеним људима, славећи завршетак жетве на јединствен начин у нашој земљи, подсећајући на врме када се жело на руке. Са српом и косом убирало се хлебно жито. Прво класје секло се срповима, углавном око њиве, да жетеоцима олакша прве откосе. Косци су радили и кад упекне. Жито скупљено у снопове, кад довољно одстоји, ишло је на вршај и то баш на овој машини која је била реткост за то време.
-Ово је прилика да они који никада нису видели парну машину виде како она изгледа, а они који знају, ово је шанса да се подсете своје младости, али како се то некада радило – прича председник Друштва.
То је и лекција за младе који не знају како се некада тешко долазило до хлеба.
-Има један леп цитат који каже да народ који жели будућност, мора да памти своју прошлост, да негује своје корене и чува традицију свог родног краја – каже Слободан Јокић.
Пројекат „МАЧВАНИ БЕЗ ПРЕМЦА” суфинансиран је из буџета општине Богатић. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
