Лука Крстић из Лознице, који је још као средњошколац комшијама косио траву и секао дрва, и тако помагао родитељима око свог школовања, ових дана истакао се још једним хуманим гестом. Он је управо од ових послова, сакупио више од 30 хиљада динара и донирао за лечење свог суграђанина оболелог од леукемије. У паузама, када се одмара од тешког рада, ради као добровољац у ватрогасном друштву и чека своју прилику да постане ватрогасац и оствари животни сан.
На том путу себе не штеди. У косидби је сада већ искусан, спреман да савлада велике површине, без обзира колико је тога дана радио.
– Рекорд ми је 8 плацева по 5-6 ари – каже Лука.
Међутим, он иза себе има позамашан стаж јер већ 2 године ради послове за које га људи зову.
– Није ми жао да радим. Ове године сам купио аутомобил, регистровао, средио га, купио са и нов мобилни телефон, те неке основне ствари – прича Лука који све што му је потребно купи сам.
Почео је још као средњошколац, прво са секиром, а онда и са косилицом.
– Прво сам цепао дрва по комшилуку, а онда сам почео и да косим. Давао сам број телефона, огласе и тако се посао развио. Хвала богу, ове године ће бити још више посла – задовољан је овај Лозничанин.
Није бирао послове и ишао је гдегод га позову, желећи родитељима да олакша школовање.
– Свима је било помало чудно, сви воле телефоне, воле изласке, а он да иде да ради. Заради себи за џепарац. Помажемо ми, али он се бори да заради сам. Сви га хвале. И има посла – каже мајка поносна на ову Лукину особину.
Сиромашнима и немоћнима радио је без динара иако и сам није имао џепарац. А када је посао кренуо, започео је своју хуману мисију. Косио је траву, извлачио балване и радио тешке послове да сакупи новац за свог суграђанина оболелог од леукемије.
– Доста се људи ангажовало, и било је преко 20 кошења. Звала је нека жена из Трбушнице за сечу дрва, обарање стабала. Нисам себи ништа узео, све је отишло у хуманитарне сврхе. Била је прикупљена 31.200 динара. Све сам уплатио на рачун – истиче овај вредни и хумани младић.
Ту није крај, већ почетак. Већ као средњошколац придружио се Ватрогасном друштву, желећи да сачува имовину и животе својих суграђана.
– Сам сам отишао, добровољно се јавио код командира, питао да ли могу да проведем са њима неко време јер сам члан добровољног Ватрогасног друштва, рекли су ми да могу. Радили смо вежбе за техничке интервенције, за спашавање са висине, паљење камиона. Чак сам неколико пута каснио у школу јер сам што више времена желео да проведем овде – прича.
Док чека конкурс за ватрогасце како би остварио животни сан, другима даје савете како да га следе, ако имају вољу и жељу.
https://www.youtube.com/watch?v=aPFSAObLWQ8
