У Подгорини се број стабала шљиве мери милионом, а сваки домаћин из овог краја дао је себи задатак да његов наследник засади макар једну Ранку, Стенлејку, Пожегачу, Чачанску родну. Од својих производа припремају најлепше колаче, ракије, џемове и слатка, који су постали део препознатљиве манифестације која шљиву слави пуних 19 година.
Хала пуна штандова а на њима слатко до слатког. Пекмез, мед, сокови, колачи. Од првих плодова попут јагода и трешања па до купина и шљива.
– Све сам сама радила. Кувала сам слатко од шљива, смокви, шумских и обичних јагода, трешња, вишња. И ликере, ракије. Имам на пример слатко од сушене шљиве, па од нељуштене, обично слатко од шљива. Имам све – показује своје умеће једна од учесница сајма.
Шарени су штандови, али и цене. Велика паковања више се исплате и у њима се дуже ужива, али је потребно издвојити и више пара.
– Седамсто динара је ове године тегла слатког од шљива. Пекмез од шљива – мале теглице су 350 динара. Слатко од трешања. Џем од шљива 500 динара. Ракије више врста – виљамовка, шљива, дуња, ликери разни, цене су од 700-800 до 1.000 динара – прича домаћица из овог краја.
И већина се прода јер овде сваки производ има свог купца. Неко опрема шпајз за зиму и обнавља залихе ракије, а неко ће само да се заслади.
– Узели смо шљиве преливене чоколадом. Прелива се и банана – показује купац пуне кесе.
Посебно место заузима шљивани колач који је некада мењао чоколаду. Данас је ова посластица добила и своје варијанте са разним додацима.
– Поцепа се шљива, стави се да се кува и када се укува разлије се по фолији, суши се на сунцу, једноставно, а испадне увек добро. Неки су са лешником, орасима, увек се нешто комбинује да бисмо провукли купце – продавац објашњава процес справљања овог традиционалног колача.
Сајамску манифестацију ове године отворила је Министарка државне управе и локалне самоуправе Јелена Жарић Ковачевић.
– Може се рећи да је фестивал шљиве прави понос Колубарског округа. Овде у Подгорини ових дана се у великом броју окупљају српски домаћини, воћари, прерађивачи, љубитељи шљиве, али и многобројни гости. Намера није само презентација и дружење, као испуњавање неке пуке туристичке форме, већ и афирмација шљиварства, и чување традиције једног времена када је стабло шљиве било у сваком српском воћњаку – рекла је министарка.
У подгорском крају тај број мери се милионом, зато овде организују фестивал у част шљиви.
– Наши мештани били су довољно мудри да ту шансу искористе и наставе оно што је започео Тешман Солдатовић, начелник Рађевског среза и један од највећих извозника шљива са простора Кнежевине Србије. У Подгорини је читав живот стао међу шљиве. Шљива је нама и сидро и ведро. Ми рушимо мит да ћемо стати под једну шљиву, јер смо засадили милион Стенлејки, Ранки, Чачанки, и Пожегача – каже председник Општине Осечина Никола Томић.
Зато је и овај фестивал добио оцену одличан 5, у шта су се уверили сви који су били део манифестације која слави шљиву пуних 19. година.
