Za selo Lipolist s pravom se kaže da je najmirisnije selo u Srbiji, jer ovde se gaje ruže i ukrasno šiblje na oko 25 hektara. Sve se izveze na tržište Rusije, u zemalje EU i region. U čast ruži u ovom selu punih 25 godina održava se Festival cveća “Ruže Lipolista“, afirmativna privredna, turistička manifestacija koja neguje međunarodne kontakte, bazar starih i umetničkih zanata, posete rasadncima kao i u kulturni program. Festival otvara mogućnosti za međusobnu saradnju, udruživanje i zajednički nastup na drugim tržištima, okuplja brojne proizvođače iz cele zemlje, a među posetiocima poslednjih godina su gosti iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Mađarske, Belgije, Holandije i Rusije.
Aranžmani pred kojima zastaje dah (Foto: M. Lazić)
Kada se spoji miris na stotine lipa i milion ruža, dobije se aroma koja u selo u srcu Mačve dovodi na hiljade posetilaca. A u centru pažnje – njeno veličanstvo ruža – u srcolikom aranžmanu, ramu za slike, staroj škrinji romantično ukrašene sobe, u kosi, haljini, soku, slatkom. Slobodan Džagić, najmlađi izlagač i proizvođač rezanog cveća po završetku Srednje poljoprivredne škole u Šapcu, smer hortikultura, odlučio je da se posveti zanatu za koji se obrazovao, verujući da to može biti unosan biznis. Iskoristio je ideju vodilju, komad zemlje svog pradede u selu Zvezd, i danas od ovog posla pristojno živi. Za ovogodišnji jubilarni festival u dvorištu osnovne škole u Lipolistu odlučio je da se predstavi štandom koji podseća na staru šabačku kafanu ukrašenu slikama sa cvetnim ramovima.
– Šabac je pre dva veka imao na stotine kafana, a danas nemamo nijednu pravu kafanu. Ja sam ovde predstavio taj ambijent. Ispred je Ajfelova kula, pošto su Šabac nekada zvali Mali Pariz. Okitio sam je simbolično ružama iz mog plastenika – priča mladi ružar.
Stara šabačka kafana (Foto: M. Lazić)
Tradiciju na kojoj im danas mnogi mogu pozavideti, šezedesetih godina započela su braća Topalovići. Ubrzo, i Marinkovići su počeli da se bave ružarstvom. Ambijent za uživanje uz muziku sa starog radio apara i škrinju punu cveća ukrasili su za ovaj festival isukusni ružari Topalovići, koji se šest decenija bave ružarstvom i gaje više od 300 sorti mirisnih cvetova.
– Bez obrzira koliko je ovaj posao trnovit, ruže svojom lepotom i mirisom umeju sve to da nam vrate. To je verovatno i jedan od razloga što se sve više mladih u našem selu bavi prozvodnjom kalemljenih ruža ili rezanim cvećem – kaže Milan Topalović.
Štand Milana Topalovića (Foto: M. Lazić)
Srce od crvenih ruža Biljana Ivanović pravila je pet sati. Aranžmani su njena ljubav, ali i ružarstvo kojim se bavi cela porodica. Ruže gaje na hekatr i osamdeset ari u selu Sinošević.
Majstorica za ljuto slatko od ruža (Foto: M. Lazić)
A ruža, ne samo da je lepa i mirisna, već je i ukusna. To dokazuje “ljuta Sremica” Slavna Slavujević koja pravi kozji sir sa laticama, a specijalitet je ljuto slatko od ruža. U tome se odlično snalazi već tri godine, kada je odložila novinarsko pero, i sada se bori na tržištu sa oštrom konkurencijom iz domaće radinosti.
– To je specifičan ukus. Slatko sam pravila od latica ruža a ljut ukus daje mu ljuta papričica. Kada se to pomeša sa kozjim sirom koji u sebi ima latice ruže, ukus je jedinstven – objašnjava vrhunska domaćica specijalizovana za proizvode od ruža.
Haljine od cveća (Foto: M. Lazić)
I ne samo u teglicama, cveće je završilo i na damama koje su uspele od ruža da naprave i odevne predmete. Sve to čini jedinstvenim festival koji traje pune dve i po decenije, posvećen najlepšem cvetu u najmirisnijem selu u Srbiji.
