Шапчанка Драгица Павловић постала је прва жена из Србије која је савладала ултра триатлон, једну од најтежих спортских дисциплина. До ове титуле дошла је пливајући, возећи бицикл и трчећи укупно 452 км. Истовремено, њен резултат трећи је међу дамама које су се такмичиле на ултра триатлону у Аустрији. Иако су јој лекари саветовали да не оптерећује кичму, као виши физиотерапеут слушала је своје тело и у 48 години остварила подвиг какав још није виђен међу дамама у Србији.
Да се појави у аустријском Бад Радскербугу на ултра триатлону, до овог септембра за Драгицу Павловић био је само сан. А онда је остварила оно што је за већину дама немогуће и постала једина Српкиња која се уписала у листу челичних дама. Зато данас може да изговори чувену реченицу „Пливај 2.4 миље! Вози бицикл 112 миља! Трчи 26.2 миље! Хвали се цео живот!“. А Драгица је урадила све то дупло! И не хвали се, већ ужива док плива, трчи и вози бицикл.
У шали каже да може истрчати од Шапца до Београда за 13 сати, затим ту дистанцу четири пута прећи бициклом, а док се одмара, препливати још осам километара. Уствари, она се не шали.
Све то је урадила за само 35 сати и постала прва дама из Србије која је савладала ултра триатхлон. Грешком судија пливала је километар више од норме и то пуна три сата и 21 минут, и на самом старту није се обесхрабрила.
-Ја пливам и све време пратим дистанцу, али, нико ми не јавља да излазим. Када сам видела да сам већ испливала осми километар, моја другарица Зринка из Славонског Брода кренула је да уложи жалбу. Али, неће ни да чују. Кад смо завршили и изашли из воде, ја сам почела да се шалим на свој рачун говорећи да ја, уствари и нисам дошла да пливам 7,6 километара, колико стоји у пропозицијама, већ сам могла пливати десет километра без проблема – прича кроз смех Драгица.
Онда је уследила вожња бициклом, и то, ни мање ни више него 360 километара.
-Негде на двестотом километру имала сам просек брзине 27,3 километра по часу. Негде око два сата у ноћ кренула је да пада киша и да дува ветар. Размишљала сам рационално да немам разлог да губим снагу и да се борим против ветра, што иначе на сваком тренингу радим. Овде кад тренирам са другарима, па кад ме ухвати киша, ја уживам. Нема ништа лепше од тог осећаја. Али, сада сам схватила да могу мало и да успорим, јер стижем по плану до циља – присећа се свог изазова током вожње бициклом и додаје да није размишљала да ли ће се оклизнути, јер, како каже, не треба мислити о оном што се није десило.
Али, право је питање о чему је размишљала у тим тренуцима?!
-Зринка ме баш на крају те трке питала, и то се чује на снимку, хоћемо ли сада да доручкујемо тих преосталих 84 километра?! А мени је пролазила мисао кроз главу да је остало још само 84 километра да истрчим. Како то у тим тренуцима страшно звучи?! – препричава Драгица свој доживљај са трке.
Тај залогај дуг 84 километра, одмах након 13,5 сати вожња бициклом, био је и најтежи. После 20 сати активног напора глава је тражила сан.
-Најтеже је било трчање. Али, не физички, јер ја се уопште нисам уморила. Међутим, требало је истрчати 40 кругова. Некако, кад кренеш, све је то лако, а како се ближи крај, на пример 10 круг, онда иде мало теже. Толике сате нисам уопште спавала и није ми се тражило да спавам. Међутим, одједном сам почела да осећам снажан умор. После другог круга трчања почеле су очи да се склапају. Ја их отварам, а оне се и даље склапају. Онда сам рекла Зринки да морам да легнем и да ме пробуди тачно за двадесет минута. Верујте ми, како сам легла, тако сам заспала – прича Драгица, која је у оваквим ситуацијама консултовала и тренера, јер је било важно да целу трку, рачунајући пливање, вожњу бицикла и трчање заврши за 36 сати.
Успела је и пре прописаног времена да стигне до циља. Са временом од 35 сати постала је трећа жена у Аустрији којој је то на овој трци пошло за руком, а прва из Србије која је икада савладала ултра триатхлон. Све је занимало какав је то осећај?
-Ја ни о чему нисам размишљала. У глави ми је само било како ми је лепо. Слушала сам своје тело. И сада ме преплави тај леп осећај – прича и даље несвесна свог подвига.
А све је кренуло 2019. године када је почела да размишља о овој дисциплине. Кренула је рекреативно, са тренинзима сваког дана. У гепек би паковала бицикл купљен од јубиларне награде, опрему у спортску торбу, а онда се кретала својим миљама од базена до трим стазе. Повећавала је сате и километре. Постављала себи нове изазове.
Драгица потиче из спортске породице. Тренирала је рукомет и кошарку, а препрека активном бављењу спортом били су савети лекара да је то превелико оптерећење за њену кичму.
-Пошто имам спондилолистезу, отишла сам на неурохирургију у Београду где су ми лекари рекли да не смем да се савијам, дижем тешко, пливам краул, али и да не смем да се угојим. Иначе, ја сам више физиотерапеут, а због посла морам да дижем тешко, пре свега пацијенте, да се савијам док радим, па сам размишљала, како већ морам то да радим, онда ћу да радим због свог задовољства – прича, већ тад решена да се окуша у новом изазову.
Подршка на том путу била је Зринка, другарица по спорту. Она је пратила на надметању у Аустрији, јер је подршка увек важна. На стази је потребно да се мењају сијалице на бициклу, сипа вода, додаје храна, припреми шатор за евентуални предах.
-Ми смо се све време понашале као да идемо на једну туристичку туру, а не на такмичење. А уствари, ишле смо да одрадимо једну тако велику трку! У себи смо биле веома опуштене, а целу туру пратио је смех и зезање. Добру енергију задржале смо до краја. Уосталом, то потврђује и њен резултат. Све је одрадила лавовски, и ја сам поносна на њу. Осећам се као да сам ја у томе успела – прича Зринка Бановчић која у свом Славонском Броду такође тренира триатлон.
На овај пут дуг 452 километра Драгица је кренула без спонзора и финансијске подршке, уз чврсто стегнуте песнице болесних родитеља и пријатеља који су помогли да купи опрему.
И после преваљене невероватне дистанце ни даље нема осећај своје величине нити зацртан циљ, али није да није почела да размишља о новим изазовима, јер то јој је и у души и у крви.
Из серијала ПРВИ МЕЂУ ПРВИМА. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
