Почетак Првог светског рата Шабац, Mачва, Поцерина и Јадар по злу памте и век касније. Зверства која су аустроугарски војници починили као одмазду за своје губитке на Церу, преполовила су становништво и опустошила град. Мали Париз постао је српски Верден за само 12 дана августа 1914. Сматра се и да је у порти Саборне цркве настала прва масовна гробница у Првом светском рату. Због тога је једини град у Србији носилац три важна ордена.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/11/5.jpg)
Бомбардовањем Београда 29. јула 1914. почела је једна од највећих светских ратних катастрофа. Напад се врло брзо пренео и на оближња места у Србији – од 12. до 14. августа бомбардован је и Шабац, а систематским гранатирањем поједини делови града разрушени су до непрепознатљивости. Финални терор – пљачкање, хапшење, масакр и бројне људске жртве извршиће снаге Друге аустријске армије.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/11/15-1024x572.jpg)
Грађани су се узалуд уздали у милост и цивилизовани обзир аустријске војне силе. Казнена експедиција у Шабац је надирала разгневљена губицима доживљеним у Церској бици. Војници су упадали у куће, батинали и хапсили цивиле, а затим преплашене и полуобучене затварали у подруме, кафане, полицијску станицу, биоскопску салу Малог Париза.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/11/4.jpg)
Међутим, оно што здрав разум не прихвата јесу стравични догађаји у шабачкој Саборној цркви. Три дана, више стотина људи и деце, без ваздуха, хране и воде било је заробљено је у Храму Светих апостола Петра и Павла. Понижени, у неподношљивом смраду и изнемогли, једни преко других падали су у несвест. Трећег дана, многима прекасно, стигла је вода, а са њом и коначно разрешење – један део таоца је пуштен, део одведен у интернацију, остали су стрељани.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/11/16-1024x575.jpg)
Августа 19. почиње пребацивање дела аустријских јединица у Босну, док је Друга армија, нападајући положаје јужно од Шапца, бранила одступања. Дан пре тога, 18. августа, војници су преживеле из цркве повели на Саву да би били отпремљени у логор Арад у Румунији, где су многи и скончали. Другу групу стрељали су у дворишту цркве и закопали их у јаму. Касније је одатле ексхумирано 157 страдалих и премештено у гробницу у порти цркве. То је била прва масовна гробница у Првом светском рату, тврде бројни историчари. Тачан број страдалих у догађајима у градском светилишту, ипак никада није коначно утврђен.
Црква је тешко оштећена, потпуно је срушен кров и звоник до половине, а иконостас у доњој зони избоден бајонетима. Као ратни плен, однета су чак и црквена звона. Посебно трагику доносе сведочења о силовању жена у самом храму.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/11/krsmanovica-kuca.jpg)
Ова страдања најпрецизније је описао др Арчибалд Рајс у књизи Шта сам видео и проживео у великим данима, објављеној у Лондону 1915. године.
„Убеђен сам да је број силованих жена и младих девојака веома велики, а судећи по ономе што сам приликом истраге видео, мислим да не грешим у констатацији да су у многим окупираним селима готово све жене, од најмлађих до најстаријих, силоване… Из хотела Европа одвођене су у хотел Казино, а потом у цркву, где је било много људи… У цркви, иза олтара, официри су силовали девојке. За време бомбардовања жене су као живо месо избацивали на улицу како би могли да их погоде”, наводи Рајс.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/11/srpski-vojnici.jpg)
Након ових стравичних дешавања, штета је била ненадокнадива, а многи архитектонски симболи града оскрнављени или потпуно нестали.
– Материјална штета коју је град претрпео износила је, према процени стручњака, 200 милиона тадашњих динара. Током рата порушене су скоро све јавне зграде: касарне, царинарница, општинска зграда, судска зграда, једна зграда Гимназије, црква и многе друге. Приликом повлачења 1918. године, непријатељ је срушио и гвоздени мост на реци Камичак – каже историчар Небојша Цвејић.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/11/8.jpg)
Вести о шабачком страдању обишле су свет. Са великим жаром о незапамћеном нехуманом чину извештавали су очевици новинари, књижевници, лекари.
„Већ код првих кућа јасно је да је град разорен. У главним улицама, на којима се још виде барикаде које је непријатељ саградио од најразличитијег материјала: малтера, гипса, од кревета, намештаја, узалуд се тражи кућа која је остала нетакнута“, писао је о Шапцу француски новинар Анри Барби.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/11/10.jpg)
„Све радње су испражњене и уништене. Све што није могло да буде понето, упропашћено је. У банкама, непријатељ је узео готовину, вредности, и уништио књиговодство. У школама, све је поразбијано. У апотекама, лекови, бокали, хемијски производи, стакленке, све је поразбијано и претворено у разливену прљаву скраму на паркету. У приватним кућама, све што није покрадено, избачено је на улицу или разбијено. Уништавајући бес Аустро-Мађара терао их је чак дотле да ломе стакла, цепају породичне портрете, прљају зидове, чак и плафоне, смећем и изметом!”, забележио је новинар.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/11/13.jpg)
Ипак, једина ненадокнадива штета биле су људске жртве. По бројности становника, град и околина враћени су неколико деценија уназад.
– Становништво самог града је преполовљено. Предратни број од 14.000 смањен је на 7.000 становника. И сеоско подручје претрпело је велике материјалне и људске губитке. Упоређујући стање са последњим предратним пописом, после Првог светског рата у округу је изгубио 76.706 становника или 32,7 одсто од укупне популације – истиче историчар.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/11/11.jpg)
Српска војска 24. августа протерала је непријатеља преко реке, али се наставља гранатирање града. Поновне борбе у којима је град претворен у рушевине, вођене су крајем 1914. године, као и крајем 1915. Град је од непријатељске окупације коначно ослобођен 2. новембра 1918. године.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2021/11/20-1024x569.jpg)
За ратне заслуге и голготу коју је преживео српски Верден завредео је три јединствена ордена – француски Ратни крст са палмином гранчицом 1920, чехословачки Ратни крст 1925, и Карађорђеву звезду са мачевима IV реда 1934. године.
Из серијала НАСЛЕЂА ТРАГ. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.