Дистрикт
Култура

РАЗОРЕНИ ГРАД – ШАБАЦ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Почетак Првог светског рата Шабац, Mачва, Поцерина и Јадар по злу памте и век касније. Зверства која су аустроугарски војници починили као одмазду за своје губитке на Церу, преполовила су становништво и опустошила град. Мали Париз постао је српски Верден за само 12 дана августа 1914. Сматра се и да је у порти Саборне цркве настала прва масовна гробница у Првом светском рату. Због тога је једини град у Србији носилац три важна ордена.

За само 14 дана августа град је опустошен (Извор: Међуопштински историјски архив)

Бомбардовањем Београда 29. јула 1914. почела је једна од највећих светских ратних катастрофа. Напад се врло брзо пренео и на оближња места у Србији – од 12. до 14. августа бомбардован је и Шабац, а систематским гранатирањем поједини делови града разрушени су до непрепознатљивости. Финални терор – пљачкање, хапшење, масакр и бројне људске жртве извршиће снаге Друге аустријске армије.

У позадини се види оштећена црква (Извор: Народни музеј Шабац)

Грађани су се узалуд уздали у милост и цивилизовани обзир аустријске војне силе. Казнена експедиција у Шабац је надирала разгневљена губицима доживљеним у Церској бици. Војници су упадали у куће, батинали и хапсили цивиле, а затим преплашене и полуобучене затварали у подруме, кафане, полицијску станицу, биоскопску салу Малог Париза.

У гранатирању су страдале бројне грађевине (Извор:

Међутим, оно што здрав разум не прихвата јесу стравични догађаји у шабачкој Саборној цркви. Три дана, више стотина људи и деце, без ваздуха, хране и воде било је заробљено је у Храму Светих апостола Петра и Павла. Понижени, у неподношљивом смраду и изнемогли, једни преко других падали су у несвест. Трећег дана, многима прекасно, стигла је вода, а са њом и коначно разрешење – један део таоца је пуштен, део одведен у интернацију, остали су стрељани.

Грађани су заробљени у броду цркве (Извор: Народни музеј Шабац)

Августа 19. почиње пребацивање дела аустријских јединица у Босну, док је Друга армија, нападајући положаје јужно од Шапца, бранила одступања. Дан пре тога, 18. августа, војници су преживеле из цркве повели на Саву да би били отпремљени у логор Арад у Румунији, где су многи и скончали. Другу групу стрељали су у дворишту цркве и закопали их у јаму. Касније је одатле ексхумирано 157 страдалих и премештено у гробницу у порти цркве. То је била прва масовна гробница у Првом светском рату, тврде бројни историчари. Тачан број страдалих у догађајима у градском светилишту, ипак никада није коначно утврђен.

Црква је тешко оштећена, потпуно је срушен кров и звоник до половине, а иконостас у доњој зони избоден бајонетима. Као ратни плен, однета су чак и црквена звона. Посебно трагику доносе сведочења о силовању жена у самом храму.

Разрушена Крсмановића кућа (Извор: Народни музеј Шабац)

Ова страдања најпрецизније је описао др Арчибалд Рајс у књизи Шта сам видео и проживео у великим данима, објављеној у Лондону 1915. године.

„Убеђен сам да је број силованих жена и младих девојака веома велики, а судећи по ономе што сам приликом истраге видео, мислим да не грешим у констатацији да су у многим окупираним селима готово све жене, од најмлађих до најстаријих, силоване… Из хотела Европа одвођене су у хотел Казино, а потом у цркву, где је било много људи… У цркви, иза олтара, официри су силовали девојке. За време бомбардовања жене су као живо месо избацивали на улицу како би могли да их погоде”, наводи Рајс.

Немилосрдни према заробљеницима (Извор: Интернет; Фото: Ж. М. Савић)

Након ових стравичних дешавања, штета је била ненадокнадива, а многи архитектонски симболи града оскрнављени или потпуно нестали.

– Материјална штета коју је град претрпео износила је, према процени стручњака, 200 милиона тадашњих динара. Током рата порушене су скоро све јавне зграде: касарне, царинарница, општинска зграда, судска зграда, једна зграда Гимназије, црква и многе друге. Приликом повлачења 1918. године, непријатељ је срушио и гвоздени мост на реци Камичак – каже историчар Небојша Цвејић.

Видљиви трагови гранатирања (Извор: Међуопштински историјски архив)

Вести о шабачком страдању обишле су свет. Са великим жаром о незапамћеном нехуманом чину извештавали су очевици новинари, књижевници, лекари.

 „Већ код првих кућа јасно је да је град разорен. У главним улицама, на којима се још виде барикаде које је непријатељ саградио од најразличитијег материјала: малтера, гипса, од кревета, намештаја, узалуд се тражи кућа која је остала нетакнута“, писао је о Шапцу француски новинар Анри Барби.

О страдањима Шапчана чула је Европа (Извор: Међуопштински историјски архив)

„Све радње су испражњене и уништене. Све што није могло да буде понето, упропашћено је. У банкама, непријатељ је узео готовину, вредности, и уништио књиговодство. У школама, све је поразбијано. У апотекама, лекови, бокали, хемијски производи, стакленке, све је поразбијано и претворено у разливену прљаву скраму на паркету. У приватним кућама, све што није покрадено, избачено је на улицу или разбијено. Уништавајући бес Аустро-Мађара терао их је чак дотле да ломе стакла, цепају породичне портрете, прљају зидове, чак и плафоне, смећем и изметом!”, забележио је новинар.  

Град у рушевинама (Извор: Међуопштински историјски архив)

Ипак, једина ненадокнадива штета биле су људске жртве. По бројности становника, град и околина враћени су неколико деценија уназад.

– Становништво самог града је преполовљено. Предратни број од 14.000 смањен је на 7.000 становника. И сеоско подручје претрпело је велике материјалне и људске губитке. Упоређујући стање са последњим предратним пописом, после Првог светског рата у округу је изгубио 76.706 становника или 32,7 одсто од укупне популације – истиче историчар.

Обнављање града започиње 1922. године (Извор: Међуопштински историјски архив)

Српска војска 24. августа протерала је непријатеља преко реке, али се наставља гранатирање града. Поновне  борбе  у  којима  је  град  претворен  у рушевине,  вођене  су  крајем 1914.  године,  као  и  крајем  1915. Град  је  од  непријатељске  окупације  коначно ослобођен  2. новембра 1918. године.

Испред цркве подигнут је споменик Шапчанима изгинулим у ратовима од 1912. до 1918. године. (Фото: Дистрикт)

За ратне заслуге и голготу коју је преживео српски Верден завредео је три јединствена ордена –  француски Ратни крст са палмином гранчицом 1920, чехословачки Ратни крст 1925, и Карађорђеву звезду са мачевима IV реда 1934. године.

Из серијала НАСЛЕЂА ТРАГ. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима