Сат времена на новогодишњем коктелу који је организован у Општој болници “Др Лаза К. Лазаревић” у Шапцу био је кратак да се наброји све оно што је урадила шабачка болница за годину дана, од набавке нове опреме, преко специјализација, едукација и увођењу нових процедура интервенција.
Да поштују заклетву коју су положили, лекари су доказали током пандемије, сада су само наставили бригу о човеку. Била је то прилика да се доделе захвалнице колегама које су током године отишле у пензију, а додељена је захвалница и најбољој служби. Ове године то је била Служба педијатрије.
По први пут додељена су признања за лекара и медицинску сестру–техничара за дугогодишњи савестан и професионални рад.
Да чувају сећања на колеге које су задужиле установу посвећеним радом, додењено је посебно признање за лекара носи име по интернисти реуматологу прим. др Александру Јовановском (27. април 1963 – 14. јануар 2021.), дугогодишњем начелнику Службе интерне медицине.
Ово признање за дугогодишњи савестан и професионалан рад додељено је др Нади Рувидић, специјалисти пнеумофтизиологије.
– Јако емотивно сам доживела ово признање. Саша је изгубио живот у борби са ковидом, то је увек тужно. Поред тога, био је изузетан лекар и мени је част што сам понела ову награду. Био је изванредан интерниста, реуматолог, професионалац, имао је одличан однос са пацијентима и са колегама. Ја сам скоро на крају свог радног века и сматрам да је ово велико признање за сав мој ангажман у професионалном раду. Много ми је жао што Саше нема, он недостаје у сваком моменту – рекла је др Нада Рувидић, а признање јој је уручила Сања Јовановски, супруга Александра Јовановског.
Признање за медицинску сестру–техничара које носи име по Спасенији Искић (11. јул 1960 – 28. новембар 2012.), која се истакла као координатор кампање за донорство органа „Продужи живот“, додељено је Верици Шаши, медицинској сестра у Служби офталмологије.
– Велика је част добити ову награду која носи име по колегиници са којом сам радила у Служби офтамологије доста година. Познавала сам њен рад. Била је пожртвована, имала је идеје и спроводила их у дело. Била је несебична у свом раду и помагању млађим колегама. Колегиница која је живот завршила после можданог удара, а своје органе донирала и била пример хуманости и херојства. Ово је пуно емоција. Тешко је, али са друге стране, драго ми је што је менаџмент болнице ову награду предложио како би Спасенија Искић живела годинама у сећању – рекла је Верица Шаша, а њој је признање уручио Никола Искић, син Спасеније Искић.
