Sat vremena na novogodišnjem koktelu koji je organizovan u Opštoj bolnici “Dr Laza K. Lazarević” u Šapcu bio je kratak da se nabroji sve ono što je uradila šabačka bolnica za godinu dana, od nabavke nove opreme, preko specijalizacija, edukacija i uvođenju novih procedura intervencija.
Da poštuju zakletvu koju su položili, lekari su dokazali tokom pandemije, sada su samo nastavili brigu o čoveku. Bila je to prilika da se dodele zahvalnice kolegama koje su tokom godine otišle u penziju, a dodeljena je zahvalnica i najboljoj službi. Ove godine to je bila Služba pedijatrije.
Po prvi put dodeljena su priznanja za lekara i medicinsku sestru–tehničara za dugogodišnji savestan i profesionalni rad.
Da čuvaju sećanja na kolege koje su zadužile ustanovu posvećenim radom, dodenjeno je posebno priznanje za lekara nosi ime po internisti reumatologu prim. dr Aleksandru Jovanovskom (27. april 1963 – 14. januar 2021.), dugogodišnjem načelniku Službe interne medicine.
Ovo priznanje za dugogodišnji savestan i profesionalan rad dodeljeno je dr Nadi Ruvidić, specijalisti pneumoftiziologije.
– Jako emotivno sam doživela ovo priznanje. Saša je izgubio život u borbi sa kovidom, to je uvek tužno. Pored toga, bio je izuzetan lekar i meni je čast što sam ponela ovu nagradu. Bio je izvanredan internista, reumatolog, profesionalac, imao je odličan odnos sa pacijentima i sa kolegama. Ja sam skoro na kraju svog radnog veka i smatram da je ovo veliko priznanje za sav moj angažman u profesionalnom radu. Mnogo mi je žao što Saše nema, on nedostaje u svakom momentu – rekla je dr Nada Ruvidić, a priznanje joj je uručila Sanja Jovanovski, supruga Aleksandra Jovanovskog.
Priznanje za medicinsku sestru–tehničara koje nosi ime po Spaseniji Iskić (11. jul 1960 – 28. novembar 2012.), koja se istakla kao koordinator kampanje za donorstvo organa „Produži život“, dodeljeno je Verici Šaši, medicinskoj sestra u Službi oftalmologije.
– Velika je čast dobiti ovu nagradu koja nosi ime po koleginici sa kojom sam radila u Službi oftamologije dosta godina. Poznavala sam njen rad. Bila je požrtvovana, imala je ideje i sprovodila ih u delo. Bila je nesebična u svom radu i pomaganju mlađim kolegama. Koleginica koja je život završila posle moždanog udara, a svoje organe donirala i bila primer humanosti i herojstva. Ovo je puno emocija. Teško je, ali sa druge strane, drago mi je što je menadžment bolnice ovu nagradu predložio kako bi Spasenija Iskić živela godinama u sećanju – rekla je Verica Šaša, a njoj je priznanje uručio Nikola Iskić, sin Spasenije Iskić.
