Пароброди нису били само “чудо” са Дунава, већ су пловили моћном Савом, па је тако забележено да је први пароброд “Софија” из Дунава у Саву упловио 26. августа 1838. године, са циљем да се испита проходност доњег тока реке. Изазивао је неверицу, али није успео да савлада моћну Саву. И у летопису проте Глише Бабовића наводи се да је први пароплов прошао Савом поред Шапца 26. августа 1838. године.
-Током турско-српских ратова, 1876-1878 „Делиград“ је превозио разну робу. Током Тимочке буне 1883. године превезао је до Смедерева оковане радикале, чланове главног одбора. Служио је као кнежева јахта до 1888. године, када га је држава уступила српском бродарском друштву, где је редовно држао линију од Београда до Добре, Радујевца и Савом до Шапца, као путнички пароброд под командом познатих бродарских капетана Марка Ђурића, Божидара Ђаје, и Стевана Јованића – наводи у ауторском тексту мр Владица Здравковић, заповедник врсте А.
Стварањем нове државне заједнице, након распада Аустроугарске, на крају Првог светског рата, град Шабац био је упућен на живљу робну размену са крајевима преко Саве. У недостатку друмско-железничког моста, одмах после рата, неодложно је било поставити понтонски мост преко Саве, који се у пролеће постављао, а у јесен расклапао.
Транспорт робе и превоз путника на релацији Шабац — Кленак, одакле води пруга до Руме, обављан је дереглијама и чамцима. У јесен 1919. прекинут је и овај саобраћај на Сави, да би први пут после рата, 11. децембра исте године, била успостављена паробродска веза између Шапца и Кленка.
После многобројних захтева понтонски мост је први пут постављен тек 30. јуна 1922. године.
-Тад су се кафане звале Париз и Европа, а погранична река – караула Сава, и зими и лети је смелим људима отварала пут у свет из ког су се после неког времена још неустрашивији враћали – наводи Оскар Давичо, у књизи “Земљаци” 1965. године.
-Понтонски и железнички мост на Сави, подигнути су после Првог светског рата. Раније, пре изградње пруге, Шапчани су користили пругу од Кленка до Руме. Железничка станица се налазила на левој обали Саве, преко пута Старог града и до ње се долазило мађарском лађом – наводи се у рукописима Воје Павловића Кикића, под називом “Сећања”, који се чувају Међуопштинском историјском архиву “Шабац”.
-На име ратних репарација 1922. године, Немачка испоручује конструкцију за мост на Сави. Немачка је изградила и пројекат за мост, радови су били завршени 1931, а 1934. године мост је пуштен у саобраћај – забележио је Милан Јевтић, а документ се чува у шабачком Архиву.
И пловиће поново Савом, овог пута, како се најављује, речни крузери, а идеја је да се успоставе бродске линије између градова. У првом реду, говори се о Београду, Сремској Митровици и Шапцу.
Сремска Митровица је недавно добила међународно путничко пристаниште и то на месту где су пре неколико деценија пристајали пароброди. Такав објекат, повезиваће ускоро Шабац са светом, туристима приближавати културне и историјске знаменитости, а пристаниште повећавати локалне и укупне приходе од наутичког туризма.
Сада ће овде пристајати речни крузери, који ће и речним путем доводити туристе у овај град.
Извори:
Дневник Глише Бабовића
Шабац у прошлости ИВ, историјски архив у Шапцу, 1984. 261 и 262 стр. мр Владице Здравковић, заповедника врсте А
