Parobrodi nisu bili samo “čudo” sa Dunava, već su plovili moćnom Savom, pa je tako zabeleženo da je prvi parobrod „Sofija“ iz Dunava u Savu uplovio 26. avgusta 1838. godine, sa ciljem da se ispita prohodnost donjeg toka reke. Izazivao je nevericu, ali nije uspeo da savlada moćnu Savu. I u letopisu prote Gliše Babovića navodi se da je prvi paroplov prošao Savom pored Šapca 26. avgusta 1838. godine.
-Tokom tursko-srpskih ratova, 1876-1878 „Deligrad“ je prevozio raznu robu. Tokom Timočke bune 1883. godine prevezao je do Smedereva okovane radikale, članove glavnog odbora. Služio je kao kneževa jahta do 1888. godine, kada ga je država ustupila srpskom brodarskom društvu, gde je redovno držao liniju od Beograda do Dobre, Radujevca i Savom do Šapca, kao putnički parobrod pod komandom poznatih brodarskih kapetana Marka Đurića, Božidara Đaje, i Stevana Jovanića – navodi u autorskom tekstu mr Vladica Zdravković, zapovednik vrste A.
Stvaranjem nove državne zajednice, nakon raspada Austrougarske, na kraju Prvog svetskog rata, grad Šabac bio je upućen na življu robnu razmenu sa krajevima preko Save. U nedostatku drumsko-železničkog mosta, odmah posle rata, neodložno je bilo postaviti pontonski most preko Save, koji se u proleće postavljao, a u jesen rasklapao.
Transport robe i prevoz putnika na relaciji Šabac — Klenak, odakle vodi pruga do Rume, obavljan je dereglijama i čamcima. U jesen 1919. prekinut je i ovaj saobraćaj na Savi, da bi prvi put posle rata, 11. decembra iste godine, bila uspostavljena parobrodska veza između Šapca i Klenka.
Posle mnogobrojnih zahteva pontonski most je prvi put postavljen tek 30. juna 1922. godine.
-Tad su se kafane zvale Pariz i Evropa, a pogranična reka – karaula Sava, i zimi i leti je smelim ljudima otvarala put u svet iz kog su se posle nekog vremena još neustrašiviji vraćali – navodi Oskar Davičo, u knjizi „Zemljaci“ 1965. godine.
-Pontonski i železnički most na Savi, podignuti su posle Prvog svetskog rata. Ranije, pre izgradnje pruge, Šapčani su koristili prugu od Klenka do Rume. Železnička stanica se nalazila na levoj obali Save, preko puta Starog grada i do nje se dolazilo mađarskom lađom – navodi se u rukopisima Voje Pavlovića Kikića, pod nazivom „Sećanja“, koji se čuvaju Međuopštinskom istorijskom arhivu „Šabac“.
-Na ime ratnih reparacija 1922. godine, Nemačka isporučuje konstrukciju za most na Savi. Nemačka je izgradila i projekat za most, radovi su bili završeni 1931, a 1934. godine most je pušten u saobraćaj – zabeležio je Milan Jevtić, a dokument se čuva u šabačkom Arhivu.
I ploviće ponovo Savom, ovog puta, kako se najavljuje, rečni kruzeri, a ideja je da se uspostave brodske linije između gradova. U prvom redu, govori se o Beogradu, Sremskoj Mitrovici i Šapcu.
Sremska Mitrovica je nedavno dobila međunarodno putničko pristanište i to na mestu gde su pre nekoliko decenija pristajali parobrodi. Takav objekat, povezivaće uskoro Šabac sa svetom, turistima približavati kulturne i istorijske znamenitosti, a pristanište povećavati lokalne i ukupne prihode od nautičkog turizma.
Sada će ovde pristajati rečni kruzeri, koji će i rečnim putem dovoditi turiste u ovaj grad.
Izvori:
Dnevnik Gliše Babovića
Šabac u prošlosti IV, istorijski arhiv u Šapcu, 1984. 261 i 262 str. mr Vladice Zdravković, zapovednika vrste A
