Najmirisnija francuska regija dobila je dostojnu konkurenciju u Srbiji, i to u Pocerskom Metkoviću kod Šapca. Mlađi članovi porodice Danojlić iz ovog sela odlučili su da naprave pocersku Provansu i prošle godine podigli prvi zasad lavande. Iako od ove ideje nisu ostvarili profit, u Pocerinu su doveli brojne umetnike, glumce, parove da izgovore sudbonosno da i sve one koji žele da ovekoveče nestvarnu lepotu na polju lavande, podno Cera.
Upravo zbog ovakvih polja mnogi putuju u Provansu. Redovi ukrasne biljke, cvetova nežne ljubičaste boje odišu prefinjenošću i egzotikom. Zato su Danojlići rešili da naprave svoju na imanju u Pocerskom Metkoviću. Pre godinu dana podigli su zasad lavande i njivi na padini udahnuli novi život.
– To je ćerkina ideja, pošto se bavimo proizvodnjom jagoda. Kaže: „Što ne posadimo lavandu?“ I ja odem u rasadnik i kupim sadnice, original sadnice, i to ova najbolja lavanda, angustifolia vera i posadimo hektar. Još uvek malo znamo o lavandi. Treba nam destilator, nadam se da ćemo narednih godina i to uzeti, da prodajemo i eterična ulja – priča o nameri da unaprede posao vlasnik imanja Mile Danojlić.
Za sada su to samo planovi, jer u prvoj godini nisu zaradili za investiciju. Nakon berbe, plodove su sami sušili, pa onda prodali. Pre toga suočili su se sa zahtevima ove lekovite biljke koja traži skoro potpuno ručnu obradu.
– Prva godina je bila baš previše zahtevna jer smo je posadili malu i morali smo da kopamo. Jedno kopanje koštalo je i do 500 evra, a 5 puta smo kopali prve godine. E sada je već malo lakše. Imamo kosačice, trimere, kosimo između. Sve je ručno, moramo da platimo dnevnicu, to je teško, a nemamo hale da bismo je sušili. Preko dana je sušimo, a uveče pokrivamo najlonima, da ne padne rosa, da ne pocrni. Komplikovano je to, najbolje ko ima destilator – objašnjava poljoprivrednik.
Novac im nije bio motiv, ali već brzo su shvatili da moraju povratiti makar uloženo. Zato su Pocerskoj Provansi dodali nasleđe svog kraja i vratili ga dva veka unazad. Širom Srbije kupovali su magaze i sklapali, nabavljali su slamarice, kredence i sinije.
Ugodili su sebi a i svima koji ovde dolaze da uživaju u prirodi kakva se retko viđa kod nas. U etno ambijentu, sa pogledom na polje lavande, i jednostavan povod pretvara se u doživljaj.
– Preregistrovali smo imanje, sada je upisano da je ovde lavanda, Imamo tu naše magaze, nadstrešnice, ambare, registrovali smo etno-kompleks. Dolaze ljudi, glumci, a pravimo i za nas jer imamo petoro unučadi, prave rođendane. Imamo domaći sok od lavande, višnje, jagode. Sve je naše nasledstvo, sede u ambarima i gledaju lavandu – kaže on.
Iako potiče iz sunčanih i kamenitih predela zapadnog dela Sredozemlja, savršeno joj odgovara pocerska klima. Uz smilje, ova razglednica dobila je svoj savršeni ram.
Prema narodnom verovanju, devojka koja uz sebe ima cveće ili osušeni buketić lavande, može da bude spokojna. Tako se osećaju svi koji dolaze ovde, baš kao i Danojlići, koji, iako nisu ostvarili profit, bude se i ležu uz savršen pogled i neodoljiv miris.
