Рак грлића материце болест je која се може спречити. Зато нема оправдања што сваког дана у Србији најмање једна жена умре, а четири жене оболе од ове врсте рака. Од заражавања хуманим папилома вирусом до дијагнозе карцинома, могу проћи године, док је од првог симптома до трагичног исхода довољно свега неколико месеци. Благовремени скрининг који се обавља за свега неколико минута, а однедавно и бесплатна имунизација против поменутог вируса, кључни су кораци у мењању црних статистика.
Са 1300 новооболелих и приближно 500 умрлих жена у просеку годишње, рак грлића материце (Cervix uteri – C53), после карцинома дојке, други је водећи узрок оболевања и четврти узрок умирања од рака међу нашом женском популацијом, наводи се на сајту Канцеларије за скрининг рака Института за јавно здравље „Батут“. Србија је 2002. године имала највећу учесталост рака грлића материце у Европи – чак 27 новозаражених на узорку од 100000 жена. Сада се по броју оболелих и преминулих налази на трећем месту, иза Црне Горе и Румуније – званични су подаци Глобалне опсерваторије за рак (GCO).
Свака жена у Србији потпуно бесплатно у дому здравља може обавити редован превентивни преглед, који у четири од пет случајева спречава канцер.
– Сасвим неочекивано на гинеколошком прегледу сазнала сам да имам раницу на грлићу, за коју се даљим тестовима показало да је изазвана инфекцијом ХПВ. Нисам се уплашила јер су ми објаснили да је на време откривено. Раница је успешно одстрањена, а након одређеног времена ми се догодила и трудноћа. Сада сам мама преслатке једногодишње девојчице. Зато не прескачем прегледе – каже Бојана Петровић из Шапца (29) која је успела да спречи озбиљан проблем.
Код болести попут ове сваки одлазак код лекара шанса је за излечење коју не треба пропустити.
– Пре карцинома, до чије појаве може да прође и десетак година, на грлићу се могу уочити преканцерозна стања. Циљ је да се промена открије у том стадијуму, када се успешно спречава даље напредовање болести и жена је фактички излечена без великих компликација и операција – наводи Бранко Мишић, начелник Службе за здравствену заштиту жена Дома здравља „Др Драга Љочић“.
Рано откривање рака грлића материце постиже се једноставним Папаниколау тестом за који је потребно издвојити свега неколико минута.
– Скрининг на карцином грлића материце је такозвани ПАПА тест. Изводи се узимањем два бриса и у комбинацији са колпоскопским прегледом, стопа поузданости ове методе подиже се на врло висок ниво – каже.
У годинама 2018. и 2019. број ових прегледа који се обаве у Служби здравствене заштите жена шабачког Дома здравља ишао је и до 7000. Коронавирус смањио је посету овој установи, па је у 2020. и 2021. обављено свега 5124 прегледа, док је са повратком у нормалне околности, до краја октобра ове године урађено око 3500 прегледа. Податак да се у приватној пракси у Шапцу уради далеко мањи број гинеколошких тестова, говори да је за здравље на првом месту потребна воља, а не новац.
У Србији су уочене велике регионалне разлике у оболевању и умирању од карцинома грлића материце. У обе категорије најбоља је ситуација у Топличком крају, а најтежа на подручју Београда. Према последњим подацима из Батутовог Популационог регистра оболелих и умрлих, Мачвански округ са 34 од 1087 новооболелих и 27 од 453 преминулих на државном нивоу у 2020. години, налази се при врху лествице.
Како организовани скрининг још увек није заживео у већини државних болничких установа у Србији, о важности секундарне превенције потребно је непрестано говорити.
– Покушали смо разним акцијама, систематским прегледима и одласцима у сеоска подручја да прегледамо што већи број жена – каже др Мишић.
У 99,7 % случајева рака грлића материце постоји ХПВ инфекција. До данас је идентификовано око 200 типова хуманих папилома вируса, од којих се 40 преноси сексуалним путем.
– Особа се инфицира при првим сексуалним односима, а да и не зна да је била у контакту са вирусом, јер нема симптома инфекције. Код 85% људи се деси самоизлечење, а код отприлике 10-15% људи вирус перзистира и доводи до даљих промена које могу да пређу у карцином. Не постоји лек за саму ХПВ инфекцију, али се може радити на томе да се повећа имунолошки статус организма, који ће се на тај начин изборити – објашњава он.
У чак 70% случајева узрочник карцинома грлића, али и вагине, вулве, ануса, пениса и грла један је од високоонкогених типова 16 и 18. Поред њих велику опасност представљају сојеви 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59. У групу нискоризичних, који углавном изазивају гениталне брадавице спадају типови 6 и 11. Сви они могу се детектовати једноставним цервикалним брисом који се назива ХПВ типизација.
Разлог алармантних статистика треба тражити у томе што је ова болест углавном асимптоматска, па се већина жена први пут јави гинекологу када је већ касно.
– Осећају се добро, мисле да су здраве, и не долазе на прегледе и по 10-15 година. Све док се не појаве први проблеми. Недавно сам имао пацијенткињу која је преминула у 42. години јер су се симптоми појавили када је била у трећем поодмаклом стадијуму, већ су се појавиле компликације на бубрезима и јетри. Пре тога није била на прегледу откако је родила треће дете, значи годинама – каже специјалиста гинекологије др Владимир Андрић.
Наташа Недић из Сремске Митровице (33) није имала прилику да једним одласком код лекара спречи страшну болест. Она спада у 0,3 посто женске популације која нема ХПВ, али поседује тежак облик рака цервикса. Међутим, сазнање да има ретко обољење, учинило ју је посебно јаком.
– Moj случај је изузетно редак, једини облик карцинома грлића материце који не изазива ХПВ. У питању је карционом неуроендокриног порекла који ми је установљен са 29 година – прича.
После четири године, неколико операција и одустајања доктора, она се није предала. По терапије одлази једном месечно у Турску и Немачку, јер је то једини начин да преживи, запослена је, подиже двоје деце, а ујутру прво што погледа јесте стање на свом рачуну Фондације „Буди хуман“. У финансијској, а онда и животној неизвесности, улаже велике напоре да женама и родитељима својом причом укаже на важност вакцинације и бриге о себи.
– Кажем женама: „Погледајте мене“. Пет минута прегледа боље него пет година борбе за голи живот. Кад ми неко каже – бојим се или стидим се, питам их да ли им је лакше да седе кући и чекају резултате или да обаве преглед и буду мирне. Мој случај показује да је за само неколико месеци ништа прерасло у катастрофу. Дани су ме делили од краја. Да нисам својом иницијативом, снагом и вољом оперисана, сада не бих била овде. Зато ја славим два рођендана – прича Наташа.
У глобалној борби против ове болести жене имају само једног савезника – одговоран однос према сопственом здрављу. Сваки минут издвојен за посету лекару, улог је у извесније сутра.
Из серијала „ПОНОВО РОЂЕНА”. Пројекат је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
