Због неодговорних власника шабачки азил пун је напуштених паса, а слична ситуација је и у приватним прихватилиштима. Поред тога, Град Шабац годишње издваја девет милиона динара за одштету од уједа паса. Да би томе стали на пут, из градске касе издвојили су три милиона динара за бесплатне стерилизације власничких паса на подручју града и села са којим ће кренути наредне године.
Слика болесног, измученог и везаног Арчија, чији је живот „висио о концу“, обишла је Србију, а његова животна прича узнемирила је сваког ко га је видео.
– Температура му је била 35 степени, почео је већ да се хлади, притом имамо сазнање да је у том дворишту био још један пас који је угинуо, а ког су они склонили пре тога – каже Весна Теодоровић из Удружења за заштиту паса „Право на живот“.
Удружење „Право на живот“ спасило је Арчију живот и обезбедило привремени дом. Те среће нису била ова два лепотана пронађена у каналу покрај пута, као и на десетине других бачених на ђубриште у најлон кеси.
– Ми смо сада скоро једно удомили, нашли смо је у парку, била је код нас 4 месеца и на крају је удомљена. Жао ми је таквих кучића, стварно немам речи – каже Шапчанка Светлана Ђурић.
Сличну судбину делио је и овај добри пас, ког је спасио баш такав човек.
– Овај је један од бачених, који је био мали, ја сам га прихватио и са мном је 14 година – показује свог пса Драган Грубјешић.
Они које не пронађе Драган и слични њему заврше у азилу или на улици. Зато су сва прихватилишта пуна и пали се аларм за узбуну.
– Да се обележе сви пси, да се стерилишу, ко жели да пари, да се опорезује, једино тако може да се стане на пут проблему напуштених паса. То нису луталице, ти пси нису пали са неба на улицу – напомиње Александар Станојловић из Удружења за заштиту животиња „Меда“.
Тога су свесни и у Јавном комуналном предузећу „Стари град“ Шабац, које годишње издваја 9 милиона за одштету од уједа паса, па су решили да проблему стану на пут. Издвајањем 3 милиона за око 400 бесплатних стерилизација, од наредне године, требало би да утиче позитивно на власничку одговорност и смањење напуштених паса.
Та вест наишла је на велику подршку грађана али и на ретке коментаре попут овог на друштвеним мрежама: “Мог пса неће нико стерилисати. Могу само ја да стерилишем тог ко се појави у мом дворишту.“
Због таквих ће бити нужна едукација.
– Кад поменемо стерилизацију, они кажу – то је грех. А не схватају да је много већи грех то што они бацају штенце. А дефинитивно немају решење за штенце и они заврше како не треба. Чак и када их удоме, ти штенци опет заврше на улици – каже Весна Теодоровић из Удружења за заштиту паса „Право на живот“.
Сви су сагласни да неодговорне треба кажњавати, али је то пут дужи од просечног животна једног пса на улици, а крај је тужан као и његова судбина.
