Дистрикт
Друштво

ОД ОЧАЈА ДО СПАСА У СТРАНОЈ ЗЕМЉИ – ВЕРА И ПОДРШКА ТЕОДОРИ ВРАТИЛЕ ОСМЕХ НА ЛИЦЕ

Теодори Лукић из Шапца пре четири године речено је да болује од ретке болести – урођене аномалије крвних судова стомака. Након лечења у Турској, о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање, данас је здрава и насмејана девојчица.

Теодора и њена храбра мајка Весна (Фото: Дистрикт)

Дан када се појавио први симптом, заувек је променио живот породице Лукић. Од потпуно здравог детета, Теодора је за неколико тренутака била потпуно беспомоћна.

– Теодора је седела сива као мајица, полужива, а испред ње је била локва крви – сећа се стравичне сцене мајка Весна Лукић.

Имала је 10 година када јој је дијагностикована ова болест (Фото: Дистрикт)

Теодора је имала тек десет година, али имала је невероватну храброст и снагу.

– Нисам била уплашена, сећам се свега – потпуно смирено прича Теодора о свом некадашњем стању.

Убрзо су схватили да се ради о реткој болести, и да лечење мора наставити у Турској. Владиним авионом хитно је пребачена у Ацибадем.

– Током вожње санитетом као у полусну ме је дозивала, ја сам напред седела са возачем, она позади – сећа се мајка.

Поново се смеје (Фото: Дистрикт)

Зид утехе и наде био је једино место где је мајка проналазила снагу и веру, у ишчекивању дијагнозе.

– Оно што су установили то је да јој је вена порта отворена. Она се изливала у стомак. И дан-данас ми није јасно како је крв уопште могла да дође до желуца, како није добила сепсу, или било шта од тога – каже она.

– Кад смо дошли у болницу села сам на кревет, размишљала сам да ли сањам, или је стварно – прича Теодора.  

Зид утехе и наде (Фото: Дистрикт)

А била је истина, тешка као и болест, које је захтевала хитну операцију. Све је прошло добро. Ујединили су се снага, молитва и држава да сачувају овај млади живот.

– Да вас није било, она можда сада не би седела овде јер су много велики трошкови, само што родитељи нису довољно упућени у то да држава заиста помаже деци. Најлакше је ухватити се смс порука и чути неко негативно искуство, а не покушати – напомиње Теодорина мајка.

Заједно су најјаче (Фото: Дистрикт)

Теодора је зато данас здрава девојчица. Иде у школу, лепо црта и машта да својом руком остави траг на зиду цркве која се гради у крају.

– Волим да цртам и волела бих да у цркви која се ускоро зида близу нас нацртам Светог Макарија – поделила је своју жељу Теодора.

И да се баш ту помоли за осталу децу, јер смо једни другима потребни, здрави и срећни као што је на крају и ова прича.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима