Odlazak „kralja narodne muzike“ odjeknuo je snažno poput njegovih najvećih hitova, a melodije uz koje smo plakali i veselili se danas su izazvale najjače emocije. Iako je iz kuće u Mali otišao „sa namerom u veliki grad“, gradu na Savi, uvek se vraćao pesmom – „Ja u Šabac noćas idem“ i „Hoćemo li u Šabac na vašar“ pevaće se još glasnije. Možda baš zato danas nije bilo Šapčanina, bez obzira na muzičko žanrovsko opredeljenje, koji na društvenim mrežama nije podelio ili u sebi zapevao neku od Šabanovih pesama.
Tog 6. septembra 1951. godine, kada je rođen, kažu da je tako glasno vrisnuo da je babica njegovoj majci Ilduzi rekla – Ovaj mali mora da će jednog dana biti pevač. Osamnaest godina kasnije tako je i bilo – dečak iz šabačke mahale dotakao je zvezde.
Nikada nije zaboravio svoje poreklo
Godine 1969. pesma „Dajte mi utjehu“ postala je hit tadašnje Jugoslavije, a za njom su usledile „Zbog neverstva jedne žene“, „Bio sam pijanac“, „Nisi došla kada sam te zvao“. Zbog glasa kom su se svi divili i pesama uz koje su se napijali u kafanama, opravdano su ga prozvali kraljem narodne muzike. Pesme poput „Danima te čekam“, „S namerom dođoh u veliki grad“, „Sneg je opet Snežana“, „Dva galeba bela“ neprikosnoveni su hitovi, a neke od njih sada mesto pronalaze u alternativnim obradama modernih sastava.
Malo je poznato da je Šaban imao i druge afinitete. Loptom je baratao tako da je umalo postao fudbaler. Talenat za sport nasledio je od oca Ahmeta, koji je igrao za Mačvu, a loptu je, kako kažu, dugo nosio i na nastupe.
– Da nije bio pevač, bio bi vrhunski fudbaler. Šaban je igrao za Polet, Borac i Mačvu, a kad je prestao da igra pomagao ih je finansijski i poklanjao opremu. Toliko je voleo ovaj sport da je na nastupe u kolima i autobusu nosio i loptu sa sobom – kaže Ajdo Salkić, koji je odrastao sa Šabanom u ulici.
Porodična kuća u Avde Karabegovića u kojoj od smrti majke niko ne živi
Kada se pronela vest o Šabanovoj pogibiji, u šabačkoj mahali, delu grada gde pretežno živi stanovništvo muslimanske veroispovesti, poznatijem kao Mala, gde je odrastao, niko nije mogao da poveruje. Ispred porodične kuće u Avde Karabegovića, u kojoj od smrti Šabanove majke niko ne živi, ljudi odlazak legende komentarišu sa nevericom i suzama u očima. Dečak koji se, kako pesma kaže „divio klikeru od stakla“ ostao je skroman, srdačan i na usluzi prijateljima.
– Dolazio je sa Gocom i decom, obilazili su kuću, kad su bili u mogućnosti. Na Kurban Bajram klali su ovna za zdravlje i delili ljudima iz kraja. Češće je dolazio dok su mu roditelji bili živi, pomagao je rodbini, prijateljima. Nije se promenio. Sedeo je sa svima, nebitno da li je neko gazda ili siromah. Častio, plaćao jelo i piće. Onom da 50, onom 100 evra – priča Ajdo.
Spot snimljen u mahali iz koje je potekao (Izvor: PrintScreen YouTube)
Spot za pesmu „Lepi dani mog detinjstva“ sa albuma „Dođi da ostarimo zajedno“ snimljen je davne 1978. godine. Iako je tehnika snimanja na ovom području tada bila na amaterskom nivou, Šaban je svoj prvi spot snimio upravo u Mali, gde je rođen i odrastao. Pesma govori o detinjstvu i lepoti odrastanja u šabačkoj mahali, a osim njega glavni akteri su deca iz tada još uvek blatnjave Ulice Avde Karabegovića. Taj spot i danas navodi mnoge da komentarišu ono što je najvrednije – Šabanov glas.
Ulica koja najbolje opisuje Šabanovo detinjstvo kroz vreme (Izvor:PrintScreen YouTube)
Čuveni šabački kafedžija Lilo Ahmetović, Šabanov je prijatelj iz detinjstva. U Šabanovu čast u njegovom lokalu održano je okupljanje, gde su se uz tihu pesmu, kafu i ratluk, kako običaji ovde nalažu, oprostili od svog zemljaka.
– Moje, Šabanovo i Ljubino drugarstvo traje otkako smo se rodili. Razlika među nama je nekoliko godina. Spajala nas je muzika i ova naša kafana. U mojoj kafani nastupao je bezbroj puta, ovde je praktično započeo pevačku karijeru još kao mladić. Odavde je otišao da snimi prvu ploču, a svaki svoj dolazak u Šabac Šaban je završavao kod mene. Poslednji put u mom lokalu bio je sa Ognjenom Amidžićem kada su snimali emisiju. Bio je ponosan na svoje mahalske korene i hteo je da to ljudi vide. Dugo su sedeli, okupilo se mnogo sveta, familije, prijatelja, svako je želeo da ga vidi, da ga dotakne – seća se vlasnik kafane „Kod Lile“.
S početka karijere u šabačkoj Mali (Foto: Privatna arhiva)
Kako Ahmetović kaže, Šaban je iz ove kultne kafane u Beograd otišao da snimi svoju prvu ploču. Prvi singl „Dajte mi utjehu“, poslao je najpre svojim zemljacima.
– Godine 1969. snimio je prvu pesmu „Dajte mi utjehu“, a mi smo je dobili među prvima. Emitovao sam je u mom lokalu pred mnogo ljudi i nekoliko muzičkih stručnjaka. Svi smo se složili: „Evo nove zvezde“ – priča.
Dugogodišnji prijatelj poznavao je Šabanovu dušu, narav i težnju ka perfekcionizmu. Njegove pesme „Dođi da ostarimo zajedno” i „Dva galeba bela” opravdano se smatraju jednim od najboljih ikad otpevanih narodnih pesama.
Poslednji put u Šapcu, u kafani kod Lile (Foto: privatna arhiva)
– Tih, miran i nenametljiv, sve je pesmom govorio. Bio je veliki umetnik, profesionalac, birao je najbolje. Pokazivao mi je kartone tekstova koji su pisani za njega, a on je čekao. Od svake stote pesme uzme jednu – kaže Ahmetović i dodaje da je Šaban bio i odličan imitator, a kao veliki Zvezdaš, najviše je uživao u imitiranju izveštavalaca sa utakmica.
Iako godinama nije pevao u Šapcu, a koncert je više puta odlagan, ono što je ostavio rodnom gradu, narodu čitavog Balkana i muzici, vredno je svakog poštovanja.
