Njihova sudbina je u sopstvenim rukama. Oni ne biraju poslove, ne traže bolje uslove rada, ne mole za veću platu. Oni rade. Pristaju na poslove koje drugi neće. Oni su sezonski radnici.
Rade i na visokim i niskim temeperaturama (Foto: J. Gubelić)
Na poljima počinju da rade još kao deca. Seoski atari za njih su šansa da zarade dinar i obezbede pristojan život sebi i svojoj porodici. Prvo voće i povrće ubiraju njihove ruke – jagode, maline, kupine, višnje, krompir, krastavci, luk…I ne ljute se ni na život, ni sudbinu. Veruju da će im samo tako biti bolje.
Mladih je malo među sezonskim radnicima (Foto: J. Gubelić)
U pauzi razmene po koju reč sa kolegama koji su uglavnom iste generacije. Malo je mladih. Na poljima su danas uglavnom penzioneri i izbeglice, za koje nije bilo mesta na tržištu rada. Godine im nisu prepreka da rade.
Posao za koji treba zdrava kičma (Foto: J. Gubelić)
Nekad su sezonski radnici dolazili iz susedne Ruminije, a danas je među njima najviše starih. Muškarci baliraju slamu, kupe seno i rade muške poslove. I njima je često sezonski posao osnovni izvor prihoda.
Posao za koji je uvek otvoren konkurs (Foto: J. Gubelić)
Za njih je najvažnije da je kičma dobra. Isto je i kada se beru jagode čučeći ili u raskoraku, ili maline u savijenom položaju. Važno je da izdrže žegu, kišu i vetar. Potrebna im je snaga i strpljenje, brze i vredne ruke. Od njih sve zavisi.
