Њихова судбина је у сопственим рукама. Они не бирају послове, не траже боље услове рада, не моле за већу плату. Они раде. Пристају на послове које други неће. Они су сезонски радници.
Раде и на високим и ниским темепературама (Фото: Ј. Губелић)
На пољима почињу да раде још као деца. Сеоски атари за њих су шанса да зараде динар и обезбеде пристојан живот себи и својој породици. Прво воће и поврће убирају њихове руке – јагоде, малине, купине, вишње, кромпир, краставци, лук…И не љуте се ни на живот, ни судбину. Верују да ће им само тако бити боље.
Младих је мало међу сезонским радницима (Фото: Ј. Губелић)
У паузи размене по коју реч са колегама који су углавном исте генерације. Мало је младих. На пољима су данас углавном пензионери и избеглице, за које није било места на тржишту рада. Године им нису препрека да раде.
Посао за који треба здрава кичма (Фото: Ј. Губелић)
Некад су сезонски радници долазили из суседне Руминије, а данас је међу њима највише старих. Мушкарци балирају сламу, купе сено и раде мушке послове. И њима је често сезонски посао основни извор прихода.
Посао за који је увек отворен конкурс (Фото: Ј. Губелић)
За њих је најважније да је кичма добра. Исто је и када се беру јагоде чучећи или у раскораку, или малине у савијеном положају. Важно је да издрже жегу, кишу и ветар. Потребна им је снага и стрпљење, брзе и вредне руке. Од њих све зависи.
