Nikola Lazić, učenik četvrtog razreda izdvojenog odeljenja Osnovne škole “Janko Veselinović” u selu Mala Vranjska, nedaleko od Šapca, pre polaska u školu znao je sve države i glavne gradove sveta. Sada se zanima za svemir, planete, nastanak sveta i teme koje uglavnom nisu interesantne desetogodišnjacima.
Od atlasa se ne odvaja (Foto: J. Gubelić)
Sa samo tri godine znao je brojeve i slova, a onda je olako naučio da čita, piše, sabira i oduzima. Pravo otkriće za šestogodišnjaka bio je tatin atlas koji ga je privukao poput magneta. Brzo je savladao karte zemalja, a onda prionuo na učenje zemalja sveta i njihove glavne gradove. Danas pamti sve, od često pominjanih do najmanjih država na svetu. Nikola zna svih 195 država sveta i njihove glavne gradove. Vrlo brzo odgovara na pitanja učiteljice a mnogi žele da ga ispituju, kako bi se uverili u njegovu genijalnost. Sa lakoćom izgovara i one gradove na kojima se “lomi jezik”.
“Na zapadu Šri Lanke nalazi se grad Šri Džajavardenepura Koteje, i to u mom odeljenju niko ne može da izgovori pa mnogi često kažu da je to Šri Kote. Ali, ja mogu da izgovorim puno ime tog grada”, priča Nikola tečno i izražajno, objašnjavajući rukama poput kakvog glumca.
Najbolji u odeljenju (Foto: J. Gubelić)
Ne manjka mu ni talenta za glumu, a učitelj Dejan Krsmanović ističe da je odličan u govorništvu. Trema se ne oseća ni u glasu ni u ponašanju, a sasvim je siguran u ono o čemu diskutuje. NJegovi odgovori često zbune i odrasle, a znanje i interesovanje izaziva divljenje. Zanima se za istoriju pre Nemanjića, jer je nemanjićku Srbiju savladao. Kao iz topa ispaljuje sve zastave sveta.
“ Zastava Kenije ima crnu, crvenu i belu prugu. U centru se nalazi štit sa dve sfere. Zatim, zastava Alžira sastoji se od dve boje: zelene i bele. U sredini su crveni polumesec i zvezda. Zastava Zambije je zelena sa crvenom i narandžastom bojom”, objašnjava.
Najviše ga zanima istorija i geografija (Foto: J. Gubelić)
Da se Nikola izdvaja od druge dece učiteljica je primetila kada je od njega tražila da domaći pročita pred celim odeljenjem, što je on besprekorno uradio.
“Ja sam zadala da kući napišu sastav. Kada je trebalo da pregledam domaći, ja sam zamolila Nikolu da pred celim odeljenjem pročita sastav. On je čitao, pažljivo praveći pauze gde je tačka ili zarez. Međutim, kada sam uzela svesku da napišem ocenu, videla sam prazan papir”, priča učiteljica Snežana Berić, koja se i sada čudi njegovoj dosetki.
A onda su eksperiment ponovili sa sveskom drugog dečaka.
“Onda smo uzeli praznu svesku drugog dečaka, zadali drugu temu i on je tečno, imitirajući da čita, ispričao sastav koji je smislio u trenutku”, priča učiteljica koja do sada u generacijama učenika nije imala ovakvog genijalca.
Majka Snežana ga podržava ali ne forsira previše (Foto: J. Gubelić)
Nova znanja stiče kod kuće, gde više vremena provodi istražujući nego uz igru. Roditelji ljubazni i skromni. Razumljivim rečnikom – radnička porodica koja se ničim ne izdvaja od ostalih. Majka radi u trgovini a otac remontuje mesarske mašine. Čak se i ne hvale previše Nikolinom genijalnošću. Istina, zbune se svaki put kada ih iznenadi novim znanjem.
“On je sa tri godine znao sva slova, tako mali naučio je da čita i piše. U to doba znao je sve pesmice napamet”, priča majka Snežana Lazić.
Ni plava soba sa radnim stolom iIi stolicom ne izdvaja se ni po čemu. Izdavaj se Nikola i njegovo razmišljanje. Upravo tu, u plavoj sobi često odluta u svemir. Tamo upoznaje planete, zanima se za živi svet na njima, o nastanku ljudi, njihovoj savršenosti i anatomiji. Sve ono o čemu će učiti kad poraste.
Čita o onom što često nije u glavi njegovih vršnjaka, ubeđujući nas tako da ipak imamo čemu da se nadamo.
