Migranti Muhamed i njegova supruga Atusa iz Irana, prošle godine krstili su se u Pravoslavnoj crkvi, a ove, kao Mihailo i Teodora, proslavili su svoj prvi Božić i u Loznici dočekali pravoslavnu Novu godinu. Nameravaju da ostanu u Srbiji, a nadaju se da će se ove godine i venčati u našoj crkvi.
Unošenje badnjaka za Božić (Foto: Distrikt)
Dok unosi badnjak preko praga, Mihailo na tečnom srpskom izgovara “Hristos se rodi!”. Teodora ga u sobi čeka sa kadionicom i otpozdravlja sa “Vaistinu se rodi!”, ljube se tri puta po srpskom običaju, krste i pale sveću. Iako su pravoslavnu veru uzeli tek nedavno, veliki deo običaja su savladali.
– Za Božić smo išli u crkvu, a onda smo uneli badnjak i doručkovali. Meni se ovde dopadaju ljudi, već sam stekao prijatelje. Sviđa mi se Loznica i vaša zemlja. Svi su ljubazni prema nama – priča Mihailo dok se priprema da u krugu porodice proslavi srpsku Novu godinu koja je u narodu poznata kao Mali Božić.
Poštuju pravoslavne običaje (Foto: Distrikt)
Oboje su visokoobrazovani. Mihailo je po struci arhelog, a Teodora pravnica. Kada su pre godinu i po dana stigli u Centar za tražioce azila u Banji Koviljači, znali su da je ovde njihova poslednja stanica na putu za bezbrižniji život. Nisu želeli na Zapad. Zahvaljujući prijateljima u Loznici, pronašli su svoj privremeni dom. Tu su osetili mir u kom stvaraju, Mihailo na papiru i platnu, a Teodora u bakrorezu.
– Ja se slikanjem i kaligrafijom bavim još od detinjstva. Slikam konje koje obožavam, ali su mi inspiracija i motivi iz persijske poezije. To je ta veza koju pokušavam da napravim između Irana i Srbije – kaže Muhamed, odnosno Mihailo, iz Irana dok nam pokazuje radove koji su nastali tokom boravka u azilu.
Krstili su se u crkvi u Loznici (Foto: Distrikt)
Zavoleli su i ovdašnju hranu, pa Teodora, uz dinstanu nanu, peršun sa lukom, mesom i kupusom, doda i poneku poslasticu po srpskom receptu. Probali su naša tradicionalna jela i dopadaju im se.
– Ja volim gulaš i sarmu. Pasulj ne volim, to mi se ne sviđa. Volim baklave. Danas pravim supu od povrća i desert od želatina, cimeta, šećera i banana – priča Teodora.
Sa sveštenikom Milošem koji ih je krstio (Foto: Distrikt)
Da bi bolje razumeli našu veru, imaju i Sveto pismo na iranskom jeziku. Nakon krštenja, ovaj par uzeo je i svoju krsnu slavu– svetog Jakova Persijanca.
– Ja sam predložio da Jakova Persijanca uzmu za krsnu slavu jer je to njihov zemljak koji je mučeničkom smrću postradao s početka četvrtog veka i oni su to prihvatli – kaže sveštenik Miloš Petrović koji ih je i krstio.
U Srbiji imaju prijatelje i lepo su prihvaćeni( Foto: Distrikt)
Ove godine, nadaju se da će se venčati u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da će u našoj zemlji pronaći posao, ali i posle mnogo nevolja miran i bezbrižan život.
