Još kao mladić, Miroslav Đukić pokazivao je talenat za fudbal. Lokalni klub Jedinstvo iz Štitara, u kom je igrao, zaposlio ga je u Železnici. I baš kada je razmišljao da se oprosti od fudbala, sudbina je htela da ga povede putem slave. Na jednoj utakmici videli su ga tadašnji stručnjaci iz šabačkog kluba FK „Mačva“ i pozvali ga da zaigra za crveno-crne. Od tada, pa do danas ime Miroslava Đukića poštovaoci fudbala izgovarali su sa divljenjem a novinari pisali o njegovim uspesima. Zvali su ga čovek od poverenja i najveći trener ikada! Johan Krojf, jedan od najboljih fudbalera kojeg je Evropa imala, 1993. godine, kada je izdao prvu autobiografiju, izabrao je i 14 najboljih fudbalera koje je gledao. Među kojima se našlo mesto i za jednog Srbina – Miroslava Đukića.
Pratili su ga slava i uspeh ( Foto: http://www.zimbio.com)
Miroslav Đukić je rođen 19. februara, 1966. godine u Šapcu. Igračku karijeru započeo je igrajući za klub iz svog rodnog grada FK Mačva u kojem je vrlo brzo stvorio ime, kako za sebe tako i za svoj klub. Beogradski rivali FK Crvena zvezda i FK Partizan tada su počeli da se otimaju oko toga za koga će da potpiše, ali on je umesto toga izabrao FK Rad, kao klub koji je tada bio tek u usponu. Bio je to neočekivani izbor, ali Đukić je i kasnije nastavio da čini stvari na svoj način.
Naime, vođen sličnim razmišljanjem on je potpisao za španski FK Deportivo, 1990. godine. Deportivo je tada bio u drugoj ligi, ali Đukićeva odluka ubrzo se pokazala opravdanom. Deportivo je prešao u prvu ligu sledeće godine, a ubrzo je počeo da se takmiči i u vrhu evropskih takmičenja. U sezoni 1992/93 Đukić je bio proglašen za najboljeg stranog igrača u španskoj ligi. Miroslav Đukić će uvek ostati emotivno vezan za ovaj klub iz La Korunje, a posebno će mu ostati u sećanju jedan trenutak iz završnice španskog prvenstva 1993/94 godine, kada je Deportivo imao šansu da osvoji titulu. U poslednjoj minuti utakmice protiv Valensije sudija je svirao penal u korist Deportiva. Đukić je preuzeo odgovornost, ali je promašio penal i Barselona tako je postala šampion Španije.
Dve godine kasnije Đukić je prešao u Valensiju da bi sledeće godine Deportivo konačno osvojio svoju prvu titulu. „Ima boga, oni to zaslužuju. Sada mi je mirna duša,“ izjavio je tada Đukić.
Oko Đukića otimali su se klubovi (Foto: http://www.gettyimages.com)
Za nacionalni tim debitovao je protiv Turske u Izmiru (1-1), a u dresu reprezentacije imao je ukupno 59 nastupa i postigao je 2 gola. Igrao je na Svetskom prvenstvu 1998. u Francuskoj i Evropskom prvenstvu 2000. u Belgiji i Holandiji.
Igračku karijeru završio je u FK Tenerife, 2004, i mada je mogao da nastavi da igra i posle toga, nadjačala je njegova želja da prihvati nove izazove, tako da je nastavio da se bavi trenerskim radom u Španiji. Njegov trenerski rad ubrzo je bio zapažen i izabran je za selektora mlade reprezentacije Srbije sa kojom je uspeo da izbori učešće na Evropskom prvenstvu za mlade ispod 21 godine, a kasnije da osvoji srebrnu medalju na tom prvenstvu.
Od 9. januara 2007. godine Miroslav Đukić je postavljen na mesto trenera Fudbalskog kluba Partizan. Ostavku je podneo 19. decembra 2007. Tokom Đukićevog boravka u klubu, Partizan je uspeo da savlada Crvenu zvedzdu na njenom stadionu posle 11 godina, dva puta ubedljivo savladao HŠK Zrinjski Mostar u Kupu UEFA i bio je jesenji prvak u sezoni 2007/2008.
Đukić je 26. decembra izabran za selektora reprezentacije Srbije. Debi kao selektor je imao protiv Makedonije u Skoplju 6. februara 2008. Utakmica je završena rezultatom 1:1. Đukić je u naredne 4 prijateljske utakmice zabeležio poraze od Ukrajine (2:0), Rusije (2:1) i Nemačke (2:1) i remi sa Irskom (1:1).
Pred učešće na Letnjim olimpijskim igrama 2008. imao je problema sa Partizanom i još nekoliko evropskih klubova koji nisu puštali svoje igrače da idu u Peking.
Partizan mu je uvek bio u srcu ( Foto: N.Parausic, MN Press )
Krajem avgusta 2008. Izvršni odbor Fudbalskog saveza Srbije doneo je odluku da Miroslav Đukić više nije selektor fudbalske reprezentacije Srbije, a da se na njegovo mesto postavlja Radomir Antić. Trenerski posao je nastavio u belgijskom Muskronu, ali su 28. decembra 2009. on i ceo tim ostali bez posla jer je klub bankrotirao i ugasio se. Posle trenerske pauze od gotovo dve godine, Miroslav Đukić imenovan je za trenera španskog prvoligaša Herkulesa kluba koji se bori za opstanak u Primeri a ugovor sa klubom je sklopio do kraja sezone 2010/11. Zatim je 6. jula 2011. postao trener tadašnjeg drugoligaša Real Valjadolida. Đukić je u sezoni 2011/12. uspeo da preko plej ofa Valjadolid uvede u Prvu ligu Španije. Nakon dobrih rezultata kluba u prvoj prvoligaškoj sezoni i 14-og mesta, juna 2013. Đukić je zamenio Ernestea Valverdea na poziciji trenera u Valensiji.
