Вукашин Јурошевић (10) и ово лето провешће на Сави. За разлику од многих његових вршњака, уместо телефона држаће штап у руци. Овај мали пецарош, пасију према риболову стекао је као шестогодишњи дечак, а данас се може похвалити и уловом искусних риболоваца.
Док вешто забацује штап испод старог моста, Вукашин изгледа и озбиљан и вешт. Диве му се пролазници, а он наставља у тишини, баш какву савска риба воли. Тако лакше ухвати мамац, који јој овај дечак баца у савршеном потезу.
– Почео сам да пецам кад сам имао шест година, али рачуна се да знам да пецам од седме. Најчешће бацам варалице, али пецам и на фидер, велике рибе, сома и смуђа. Сад пецам буцова – прича док забацује штап као какав искусан риболовац.
Вештине и стрпљења му не мањка, иако би се у његовим годинама подразумевало да буде несташан. Он је смирен чак и кад риба удари и затресе штап.
– Данас сам имао једног гргеча. Није био велики, али сам се обрадовао – прича и наставља да баца без обзира да ли ће бити нешто или не.
Да су деца слика и прилика својих родитеља и овде се показало. Тата Дарко заслужан је што је Вукашин заволео овај спорт. Баш на Сави забацио је први пут и свидело му се као дечја игра.
– Прво сам пецао кесеге. Тада ми је тата стално стављао црвиће. Онда ми је једном рекао да ће да ме научи да могу сам. Сад то радим сам – прича Вукашин.
Била је то прва лекција из риболова. Сад све може сам, чак и да извуче позамашан комад савске грабљивице.
– Када сам једном био са дедом на Шљункари, упецао сам сома од шест и по килограма. Деда ми је само потурио мередов, а ја сам га сам извукао. Ја сам почео да вичем: „Деда, деда, не могу сам“. Он ми је само рекао да ће то бити добро. Ухватио ме је адреналин и само сам се плашио да нећу успети да га извучем. На крају је било све добро – прича Вукашин, показујући штап који му је купио кум.
Највише се, каже, обрадује сому, штуки и буцову.
– То су борбене рибе и мени је занимљиво да их извлачим – прича овај мали/велики пецарош.
На телефону гледа искључиво риболовачке емисије како би усавршио своју вештину. Поред тога, одличан је ђак. Признаје да буде и по која четворка, али то не мари. Већ сада се види да ће од њега бити добар човек јер поред реке и у природи може само да стекне добре особине и навике.
