Opština Krupanj prošle godine imala je samo tri registrovana ležaja u kategoriji seoski turizam, a ove godine sedam puta više. Da bi podstakli meštane da svoja domaćinstva i kuće na selu preurede u turističke komplekse, Opština ih subvencioniše sa sto hiljada dinara.
Nijedna kuća ne sme da bude prazna, a domaćinstvo da se zaparloži, to je vizija opštine Krupanj. Oni žele da mlade podstaknu da dođu na svoju dedovinu, obnove domaćinstva, udahnu im novi život i tako obezbede dodatni izvor prihoda. To će podstaći seoski turizam, koji u ovom kraju ima perspektivu.
-To je idealna prilika za bavljenje turizmom, aktivnim i pasivnim, da se ljudi upoznaju sa prirodom jednog kraja, sa tradicijom i kuhinjom. Zbog toga je strategija Opštine Krupanj okrenuta ne samo razvoju sportskog, već i etno-turizma. Zahvaljujući župnoj klimi ovaj kraj je za to idealan – objašnjava Mladen Stefanović, direktor Turističke organizacije Krupanj.
To nije samo bavljenje seoskim turizmom, već i čuvanje tradicije, narodnog neimarstva i načina života pre više od jednog veka. Takva je i svaka kućica u kompleksu Konaka Dobri potok. Izgrađene od drveta, jedna nalik drugoj. Sve su iste, samo su im imena različita, a to su sela raštrkana u Rađevini.
-Svaka kućica nosi ime jednog sela naše opštine. U nekima od njih su živeli naši roditelji, za druga smo vezani na poseban način. Zapravo, ovo je bila ideja porodice i svi mi razvijamo zajedno ovaj kompleks. Imamo još mnogo ideja za budućnost i verujem da ćemo uspeti. Negujemo tradicionalnu domaću kuhinju i ovde mogu da se probaju pravi srpski specijaliteti – kaže Jovana Vasiljević, budući turizmolog.
Priroda i prirodni materijali, kreirani maštom porodice Vasiljević, ovde dovode turiste iz cele Srbije. A oni, putnici koje je život iz Rađevine vodio u Beograd i Novi Sad, vratili su se na mesto odakle su krenuli i počeli da stvaraju svoj mali raj.
I stvorili su sve u netaknutoj prirodi gde duvaju najlepši vetrovi Rađevine. I čak mapirali mesta iz okoline da gosti mogu da obiđu sve lepote ovog kraja.
-Mi smo napravili kartu Rađevine tako da turisti mogu da vide šta se sve nalazi u okolini, i tokom boravka ovde, u slobodno vreme posete. A u našem kraju zaista ima mnogo toga da se vidi – kaže Jovana.
Kamen, drvo, biber crep, ćilimi, prostirke tkane i vežene samo su deo etno-ambijenta. Baš u njih utkana je istorija, tradicija i kultura ovog kraja.
U Krupanj su dolazili sportisti iz cele bivše Jugoslavije. Još tada su znali da je to njihova šansa. Danas je 400 ležajeva malo, a procene su da bi ih trebalo i do četiri puta više. To će postići, kako kažu, ulaganjem u seoski turizam.
-Mi već sada radimo na izradi pravilnika o subvencionisanju smeštajnih kapaciteta. Svi zainteresovani koji budu želeli da se bave seoskim turizmom, imaće priliku da dobiju sto hiljada dinara po ležaju, i za taj plan Opština će za naredni period obezbediti dvadeset miliona dinara za sve one koji imaju nameru da otvore svoje smeštaje, bungalove, a kolika je zainteresovanost ljudi da se bave seoskim turizmom, vidimo poslednjih godina, gde se ljudi vraćaju iz gradova, obnavljaju kuće predaka i preuređuju ih u turističke komplekse – kaže Mladen Stefanović, direktor Turističke organizacije Krupanj.
Biće ih i više, jer ih na to podstiče opština koja subvencioniše turizam.
-Sve je veće interesovanje za kategorizaciju. U prilog toj činjenici ide podatak da je Opština Krupanj pre četiri godine imala samo jedan registrovan ležaj u kategoriji seoski turizam, prošle godine tri, a ove godine taj broj je oko 20 i ima još toliko u proceduri. Trenutno pripremamo i aplikaciju Najveća pijaca na svetu, i to će omogućiti meštanima da prodaju svoje proizvode kao što su rakija, džem, pekmez, slatko, salate i slično – kaže Mladen Stefanović.
Tako će i Vasiljevići proširiti kapacitete sa 20 kreveta na 60, jer gosti vole da dođu i prespavaju u ušuškanom selu prelepe Rađevine, a ovde mogu da izaberu i u kom žele da budu.
Iz serijala „NASLEĐE KRUPNJA”. Projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Krupanj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
