Dimitrija Pavlova (18) iz Loznice žele Harvard, Kembridž i Prinston. Ovaj mladi genijalac, učenik lozničke Gimnazije „Vuk Karadžić i istovremeno učenik Foton škole iz Šapca, primljen je na sva tri univerziteta, ali se odlučio da upiše Harvard, i tako se našao među četiri odsto njegovih vršnjaka u svetu, koji su položili sve zahtevne testove ove prestižne obrazovne ustanove.
Trilema koja ga je mučila danima – koji univerzitet da odabere (Foto: J. Gubelić)
Šredingerove jednačine Dimitrije Pavlov rešava sa lakoćom. Mnogo teži zadatak za njega je bio koji univerzitet da odabere, jer je istovremeno primljen na Harvard, Prinston i Kembridž. Prva dva mladom geniju iz Loznice ponudili su i stipendiju samo da dođe kod njih. Posle dugog razmišljanja, odlučio se za Harvard.
– Harvard i Prinston su mi ponudili i stipendiju, koja podrazumeva plaćenu školarinu, troškove puta, smeštaja i svega što mi je potrebno za studiranje. Dugo sam se dvoumio između ta dva univerzitete, čitao sam komentare studenata, gledao šta se tamo radi, koji profesori predaju, koje mogućnosti mi pružaju ovi univerziteti, koji su predmeti, kakve su mi šanse u budućnosti po završetku studija i na kraju sam odlučio da to bude Harvard – priča ovaj mladić, koji se od svojih vršnjaka razlikuje samo po znanju i ljubavi prema fizici, matematici i programiranju.
Podjednako je uspešan i iz drugih predmeta (Foto: J. Gubelić)
Radoznalost i ljubav prema fizici prepoznao je u šestom razredu. Od tada kreću nagrade i priznanja sa brojnih takmičenja, među kojima su i srebrna medalja sa Međunarodne olimpijade iz fizike održane u Lisabonu, bronzana sa Međunarodne juniorske naučne olimpijade u Južnoj Koreji, prvo mesto na državnim takmičenjima i Srpskoj fizičkoj olimpijadi. Nije učio da bi osvajao nagrade, ali one su uvek dolazile kao priznanje za uloženi trud. Tako je bilo i ovog puta.
– Nisam očekivao da budem primljen na sva tri univerziteta. Krenuo sam sa željom i nadom, bez prevelikih očekivanja. Pripremao sam se za sve ispite koje sam polagao, spremao prijave i pisao eseje. To je bila samo moja želja, ali se ispostavilo da je vredelo – priča skromno.
Osvajao je brojne medalje na međunarodnim takmičenjima (Foto: privatna arhiva)
Međutim, put do ovog uspeha koji je za mnoge sudente u Srbiji samo san, nije bio nimalo lak. Da bi stigao do najboljih svetskih univerziteta, polagao je testove iz matematike i fizike, test engleskog jezika za međunarodne studente, ali ni tu nije bio kraj.
– Prijave podrazumevaju polaganje standardizovanih testova, nalik našoj maturi. Prvo sam polagao matematiku i test rezonovanja, zatim specijalizovane testove za oblast koju student želi da studira. U mom slučaju to su bile matematika i fizika. To polažu i američki studenti. Međutim, ja sam još morao da polažem i test iz engleskog za sertifikat koji je potvrda da mogu da studiram tamo i pratim predavanja na engleskom. Drugi deo prijave odnosio se na pisanje autobiografije, eseja i ličnih pogleda na svet kako bi univerziteti procenili da li ste dovoljno dobri za tu zajednicu – priča loznički genijalac.
Od vršnjaka izdvaja ga ljubav prema fizici (Foto: J. Gubelić)
Svako ko je upoznao Dimitrija poželeo bi ga u svojoj zajednici, što su potvrdile i prestižne univerzitetske ustanove. Koliko je njegovo znanje, govori podatak da broj mesta na Harvardu za studente iz Srbije u proseku nije veći od pet po smeru, a retke su godine kada se na bilo kom od smerova upiše student iz naše zemlje na osnovne studije. Dimitrije je to uspeo, čime se svrstao među tek 4 odsto njegovih vršnjaka iz celog sveta koji su u oštroj konkurenciji primljeni da studiraju na Harvardu.
– Ove godine bilo je 43.000 prijavljenih studenata iz celog sveta. Ja sam se našao među 1950 koji su primljeni. Taj procenat, između 4 i 5 odsto važi i za ostele prestižne univerzitete. Konkurencija je velika, naročito između međunarodnih studenata, koji čine oko 10 odsto, dok su ostalih 90 procenata američki studenti. Jednostavno, veliki je broj đaka koji žele da budu deo ove naučne zajednice, ali malo je onih koji u tome i uspeju – priča budući brucoš Harvarda.
U trećem razredu prevazišao je svog nastavnika fizike (Foto: J. Gubelić)
Uz majku, profesorku engleskog, savladao je jezik. Od oca, pravnika po struci, nasledio je kulturu komunikacije. Odmeren u razgovoru, skromno govori o svojim uspesima, jer kako ističe, nikada nije razmšljao o rezulttima, već je samo imao potrebu da postavlja pitanja i pronalazi odgovore. Da otkrije to u sebi, presudna je bila baka sa kojom je provodio dosta vremena.
– Baka je mašinski inženjer u penziji. Ona je sa mnom bila od osnovne škole, pomagala mi da rešavam zadatke iz matematike i fizike i mislim da je ona dosta doprinela tome. Sada je vrlo ponosna i srećna što ću nastaviti školovanje na Harvardu, što je bila i njena preporuka – priča Dimitrije, koji osim nagrada iz fizike, dobija priznanja i odlične ocene i iz drugih predmeta.
Genijalac među 4 odsto na svetu (Foto: J. Gubelić)
Njegovu genijalnost među prvima primetio je nastavnik fizike.
– Njemu nije primarno kako se nešto dešava, već zašto se dešava, a to može samo neko ko je po rođenju fizičar. Negde do treće godine ja sam uspeo da ga pratim, a posle toga on je i mene prevazišao – priča Dragan Stanković, nastavnik fizike.
I dok se svetski univerziteti bore za njega, i u njemu su borbe jer napušta zemlju i roditelje, koji su mu najveća podrška.
– Jednog dana bih voleo da se vratim, ali još nisam siguran jer postoji mogućnost da tamo ostanem ili da na nekom drugom mestu nastavim svoju karijeru – iskren je Dimitrije.
Krajem aprila kreće na Harvard na dane „Otvorenih vrata“, koja su za njega širom otvorena.
