Уз славље Ускрса најчешће асоцијације су бројни симболи и обичаји који варирају од земље до земље. Чести симболи јесу зечеви и пилићи. У ускршњим обичајима зец има врло значајну улогу – без обзира што се тог “дугоушка” не може описати као неког великог пријатеља људи. За Ускрс, међутим, управо зец доноси шарена јаја.
Најчешћи симбол Ускрса (Фото: http://likaclub.eu)
Зец је још у доба пре хршћанства био симбол плодности, а у англо-саксонским народима представљао је земаљско утеловљење богиње плодности Еастре. Отуда и назив за Ускрс у већини земаља.
Зечеви и кунићи били су тада познати као животиње са најбржом могучношћу размножавања и били су симбол новог рађања живота у пролеће, када се славио пагански празник доласка пролећа. За време тих прослава, веровало се да зец доноси јаја као симбол новог пролећа.
Као ускршњи симболи, зечеви су се почели користити у Немачкој, одакле потичу први записи о томе који датирају из 16. века. Израда првих јестивих кунића (од теста и шећера) – ускршњих поклона, такође започиње у Немачкој, почетком 19. века. Из Немачке су се оба симбола проширила по целом хришћанском свету. Ускршњи зека, заједно с Крист Киндлом или малим Исусом, постаје извор највеће дечје радости. Деца верују да, ако су била добра, да ће им зека на ускрсно јутро донети шарена јаја и поклоне. На скривеном месту у врту, дворишту или у кући, праве гнезда од траве како би им зека могао оставити поклоне.
Ускршње декорације ( Фото : www.lepotaizdravlje.rs)
Слично томе и ускршња јаја имају паганско порекло. Употреба јаја као симбола сеже у далеку прошлост. Јаје је у Месопотамији било симболички повезано са богињом плодности Астарте. Вековима пре појаве хришћанства људи су у пролеће међусобно размењивали јаја, опет као симбол новог живота, обиља и рађања. Богаташи су поклањали јаја прекривена златним листићима, док су обични људи фарбали јаја травама и лишћем.
Још су Египћани стављали јаја у гробове својих покојника. Касније то чине и стари Грци. Римска пословица каже “Сав живот долази из јајета”.
Посебно су обичаји поклањања јаја били раширени међу германским и словенским народима. Поклоњено шарено јаје на Ускрс, према народном веровању, доноси срећу, а тај обичај је почео да се шири око 1000. године.
