Da se sreća ne kupuje nego stvara sopstvenim rukama, maštom i verom u bolje, Branka Bobić (32) shvatila je još kao devojčica, a sada to isto pokazuje svojoj deci. Friziranje i ulepšavanje dama učila je gledajući druge kako to rade, šnajderski zanat preuzela je od mame, a dekoracijom prostora papirnim cvećem bavi se iz zadovoljstva i želje da svemu da vedriji izgled. Neiscrpna inspiracija su joj deca, a nada se da će jednog dana otvori frizerski salon u kom će moći da pravi frizure isključivo mališanima.
Božuri su joj omiljena tema (Foto: J. Gubelić)
Branka ume da radi sve – frizira, šije, crta, kreči, gletuje. Najzadovoljnija je kada ni od čega uspe da napravi nešto. Tako od starih stvari pravi odeću za ljubimce, garderobu za majke i ćerke. Njeni izum su cvetne lampe i neizostavna senzacija dečijih rođendana – Barbi kutija za slikanje. Da ne bi bila dobra vila samo svojoj deci i njihovim drugarima, uskoro pokreće kreativne radionice za pravljenje predmeta od reciklažnog materijala, sa ciljem da se deca odvoje od kompjutera, razvijaju maštu i rade nešto praktično.
Krep paprir i kreativnost stvaraju čuda (Foto: J. Gubelić)
Ova svestrana devojka navikla je da kada savlada jednu veštinu, ide dalje. Prateći strane sajtove pokušala je da uradi nešto što ne postoji kod nas – da napravi džinovsko cveće od papira. Počela je sa malim cvetovima, i pred sebe postavljala sve teže zadatke.
„Krenula sam od jednog cveta, zatim sam pravila sve veće i veće. Bilo je teško jer nisam znala od čega koji deo cveta da pravim, a imala sam na raspolaganju samo ostatke materijala koje svako domaćinstvo ima. Retko šta bacam, sve uspevam da iskoristim. Koristim toalet papir, krep papir, karton, cevi za podno grejanje. Probala sam sve moguće varijante, kako bih olakšala sebi i uštedela novac i mislim da sam sada usavršila tehniku pravljenja”.
Njeni aranžmani ulapšavaju najsrećniji dan
Za manje od godinu dana, uz mnogo uloženog truda i neprospavanih noći, uspela je da stvori konstrukciju od divovskog cveća za dekoraciju sala, igraonica i otvorenog prostora. Konstrukciju seli po potrebi, dolazi na događaje i aranžira prostor.
„Imam bele, roze, crvene cvetove i suncokrete. Idealni su za igraonice i rođendaonice, deca ih obožavaju. Sada pravim i bidermajere, čaše za venčanja, tako da imam gotovo čitavu dekorativnu opremu za svadbe“, kaže Branka.
Svu energiju, slobodno vreme i novac koji zaradi u svom salonu ulaže u ovaj neobični hobi. Ali ona se ne zaustavlja.
„Svi me kritikuju jer sav novac koji zaradim ulažem u cveće. Nekada ostanem po celu noć, nakon posla u salonu, ne znam odakle mi tolika energija. Pravim kikice po nekoliko sati, jedva čekam da ih završim, da naplatim i da odem da kupim materijal za cveće. Čak sam, za potrebe transporta, prodala stari auto i kupila veći. Čim sam ga ugledala rekla sam – Super, ovde može da stane moja saksija“, priča Branka.
Buket veliki kao kuća (Foto: J. Gubelić)
Velika podrška su joj deca. Oni su, kako kaže, najiskreniji kritičari i u igri sa njima uvek dobija nove ideje. Najviše se oduševe cvećem, kada ga donese u igraonicu za rođendane. Nedavno je u Capitol parku učestvovala u manfestaciji „U susret proleću“.
„Pozvala me jedna učiteljica da napravimo dekoraciju na temu proleća. Dovela sam drugare moje dece iz škole, imali smo tezgicu, pravili razne ukrase. Imali smo sportski program, recitatorski, crtanje maski, deca su bila presrećna. Prostor ispred tržnog centra je oživeo zahvaljujući dečjem smehu i mom cveću. Drago mi je da mogu na taj način da ih usrećim“, kaže ona.
Ove cvetne konstrukcije posebno su pogodne za šoping centre ili bilo kakav drugi betonski prostor, koji, uz pomoć jarkih boja Brankinih cvetova dobija potpuno drugačiji izgled. Za predstojeće praznike, tržni centri u nekoliko gradova u Srbiji oživeće upravo zahvaljujući njenim uskršnjim dekoracijama.
Buketi koji osvajaju decu
Iako ju je oduvek privlačio frizerski zanat okolnosti su htele da završi školu za trgovca. To je nije sprečilo da u slobodno vreme uči ono što voli. Početak je bio neobičan – vežbala je na lutkama, baki, komšiluku.
„Sestra je išla na praksu u frizerski salon, a ja sam posle škole išla kod nje i gledala šta ona radi. Dolazila sam kući i isprobavala isto na lutkama, šišala ih, pravila im frizure. Onda sam zamolila baku da je ošišam, jer je nosila maramu, pa nije bilo važno kako će da ispadne. Uvijala sam joj kosu, čak sam joj plela i kikice“, priseća se kroz smeh.
I za prostor i za veselje
Kao mlada devojka radila je svašta, da bi, nakon što je dobila prvo dete donela odluku da postane frizer. Uz malo sreće i snalažljivosti, san joj se ostvario. U salon, bez imalo iskustva, ušla je i predstavila se kao školovani frizer. Tako je sve počelo.
„Bitna je energija kojom zračiš. Nisam se plašila ničega, a valjda sam bila dovoljno spretna da izvedem sve što se od mene tražilo, i hrabra da nikada mušteriji ne kažem da nešto ne znam ili ne mogu. Htela sam da radim u elitnom frizerskom salonu i to sam uspela. Sve se uči“, poručuje ova svestrana devojka koja je kao vredan radnik bila nagrađivana seminarima i obukama i tako postala uspešan frizer i kozmetičar. Danas radi nekoliko stvari paralelno.
