Na sedam ari zemljišta, porodica Saravakos iz Šapca uzgaja organsku bamiju – biljku koja poslednjih godina ponovo privlači pažnju u Srbiji. Od njenog cveta i ploda pripremaju tradicionalne čajeve, kuvaju čuvenu begovu čorbu, a ponudu su nedavno obogatili i neobičnim proizvodom – domaćom kafom od bamije.
Cvetovi ubrani na njihovoj parceli završavaju u čaju koji se tradicionalno koristi za ublažavanje stomačnih tegoba. To je samo jedan u nizu proizvoda koje od ove biljke priprema Denis Saravakos iz Šapca, jedan od retkih uzgajivača bamije u Srbiji. Gajenje ove tropske biljke, koja se ne sreće često na domaćim poljima, započeo je pre nekoliko godina, a danas je koristi na različite načine – od ishrane do pripreme čajeva i melema.
„Bamija je dobra za digestivni trakt i varenje, a može da pomogne i kod nadimanja. Sadrži kalcijum i druge korisne sastojke, ali, kao i u svemu, važno je ne preterivati. Umerena količina sasvim je dovoljna“, kaže Denis Saravakos, koji je ovu biljku najpre upoznao u Grčkoj, a potom odlučio da je uzgaja i na svom imanju u Šapcu.
Sve je, zapravo, počelo sasvim slučajno, kada je u Grčkoj prvi put probao bamiju, biljku neobičnog ukusa. Zainteresovao se za njena svojstva, a zatim i za mogućnost da je sam uzgaja. Ono što je počelo kao eksperiment preraslo je u ozbiljnije interesovanje, a potom i u malu proizvodnju različitih proizvoda.
„Od bamije koristimo gotovo sve – od korena do cveta. Napravili smo i melem, u kombinaciji sa nevenom i smiljem, po staroj tradicionalnoj recepturi. Pripremamo čaj od bamije, a od njenog osušenog semena pravimo i kafu. Seme se ispeče, kao što se radi sa običnom kafom, a dobija se napitak bez kofeina“, objašnjava Saravakos.
Uzgoj ove biljke zahtevao je mnogo rada, strpljenja i učenja. U početku je Denis sadnice pripremao u kontejnerima, a zatim ih presađivao na njivu. Iskustva je razmenjivao sa proizvođačima u Bosni i Hercegovini, ali i sa prijateljem iz Grčke, gde se ljudi koji uzgajaju bamiju nazivaju bamijašima.
„U početku sam postepeno učio, od setve u kontejnere do presađivanja na njivu. To je bilo sporo i naporno, sve dok nisam otišao u Bosnu i razgovarao sa ljudima koji se godinama bave uzgojem. Mnogo sam naučio i od prijatelja iz Grčke. Ipak, na kraju sam shvatio da nije dovoljno samo pratiti uputstva. Najvažnije je da imate volju, ljubav i energiju da ono što ste započeli isterate do kraja“, kaže ovaj šabački proizvođač.
Bamija je biljka koja zahteva pažljivu negu, a gotovo svi poslovi na parceli obavljaju se ručno. Od pripreme zemljišta i setve, preko okopavanja i zalivanja, do berbe – svaki korak traži vreme i posvećenost.
„Sve se radi ručno. Kada se njiva obradi i isfrezira, postavlja se folija, a seme može da se seje i direktno u zemlju. Nema posebne mehanizacije – posle toga slede okopavanje, zalivanje i sve ono što je potrebno da biljka uspe“, priča Saravakos, koji je od pionirskog poduhvata počeo da razvija mali porodični posao.
Plod bamije oblikom podseća na izduženu mahunu. Može da se jede svež, koristi kao sušeni začin, ali i pohuje ili prži, slično paprici i tikvicama. Jestive mahune beru se dok su mlade i mekane, najčešće kada dostignu veličinu od nekoliko centimetara.
„Najbolje je da se bere nekoliko dana nakon što cvet opadne, kada plod dostigne veličinu od četiri do pet centimetara. Ako se ne ubere na vreme i preraste, više nije pogodan za jelo. Tada ga ostavljamo da sazri kako bismo sačuvali seme za narednu setvu“, objašnjava Denis.
Posebnu pažnju privlači kafa od bamije, koja ne sadrži kofein i predstavlja alternativu uobičajenom napitku. Za porodicu Saravakos, ona je još jedan način da iskoristi potencijal biljke koju su pre nekoliko godina tek počeli da upoznaju. Od sedam ari zemlje, mnogo ručnog rada i početne radoznalosti, nastala je priča o neobičnom proizvodu koji bi mogao da pronađe svoje mesto i na tržištu – i u šoljicama ljubitelja drugačije kafe.
