Несвакидашњи случај догодио се ових дана на фарми Малетића у Богатићу, где је једна овца на свет донела чак седам јагњади. Реч је о раси романовска, познатој по већем броју потомака, али овакав случај ретко се бележи чак и у ветеринарској пракси. Прошле године иста овца ојагњила је пет јагњади, а овог фебруара изненадила је и власнике и стручњаке.
Прича о седморкама брзо се проширила, а призори са фарме одушевили су многе. Ипак, за Силвију Малетић, која о стадима брине готово без предаха, све је почело једне ноћи када је приметила да јагњење не иде лако.
„Шесторо смо имали пре две године на фарми, па сам рекла – хајде да изједначимо тај рекорд. Међутим, седам нико није очекивао. Када сам дошла да је обиђем, затекла сам два најмања већ ојагњена како сисају. Видела сам да има још јагњади и покушала сам да помогнем, јер углавном све сама радим. Међутим, није ишло, па сам позвала ветеринара. Он каже да у својој дугогодишњој пракси није имао такав случај. Када је извукао и седмо јагње, и он се изненадио. Ја сам била пресрећна“, присећа се Силвија.
Четири женска и три мушка јагњета готово су идентична – црне су боје и имају бели цвет на глави, па их је на први поглед тешко разликовати. Али Силвија свако препознаје.
„Има ова највећа, па ова што има белу њушкицу, па онда ова мала зврдица. Она је сва црна, али има малу тачкицу испод браде и по томе сам је запамтила“, каже кроз осмех.
Брига о седморкама подразумева много рада и готово неспавање. Јагњад се дохрањују на флашицу, а Силвија их обилази и ноћу и дању како би била сигурна да су сви добро.
„Долазим на сваких шест сати и дајем им по 200 милилитара дохране. Они који хоће, дођу. Имам једног дечака, он је највећи и уопште не долази на дохрану. Њега ћемо оставити за приплод. Иначе имамо четири девојке и три момка – четири девојке ће остати код нас, као и тај један момак“, објашњава.
Иако због јагњења готово да нема сна, каже да јој ништа није тешко када види како је јагњад дочекују.
„Ја сад скоро уопште и не спавам. Лежем можда око пола четири, а устајем у седам. Али није ми тешко. Када дођем овде и видим како су раздрагани и како трче чим чују мој глас, мени је срце као кућа. Овај посао не може да ради свако – то мора да се воли.“
Силвија је годинама радила у трговини, али је одлучила да промени живот и посвети се узгоју оваца. Уз подршку супруга, почела је са неколико грла романовске расе, а данас на фарми има око осамдесет оваца.
„Купила сам четири женска јагњета и једног овнића и полако ширила стадо. Сада имамо око осамдесет грла и не планирам ту да станем. Желим да проширим капацитете“, каже она.
На фарми готово сав посао обављају сами – од храњења до јагњења и рада у пољу.
„Када радим, будем у чизмама, прљава, са капом – то је нормално. Када муж чисти стајњак, ја сам ту. Када балирамо сено, ја товарим са њим. Нас двоје све радимо заједно“, додаје.
У домаћинству где владају рад, љубав и посвећеност, награда понекад стигне у најлепшем облику. Ове зиме, Малетићи су добили чак седам малих рекордерки и рекордера који су им донели радост каква се ретко виђа и на много већим фармама.
