Да би контролисали мост, Немци су за време Другог светског рата изградили два војна бункера на Сави. Они су служили за контролисање возова који прелазе мост. Оба бункера била су идентична и чувала су две стране моста, шабачку и кленачку.
На врху бункера било је митраљеско гнездо, а стража је дежурала даноноћно.
– Још пре рата на месту данашњег мотела била је приватна плажа Милана Мозгање. Он је био познати социјалиста. Немци су наложили да се та плажа среди и ту су се купали. Кад се завршио рат Милана су завитлавали да је Немцима прао леђа. Немци су ту имали бараке где су спавали. Са шабачке стране бункер је био узводно од Новог моста, а са кленачке стране низводно. Са наше стране порушен је 50-их година прошлог века. Још као дете сећам се да је ту био капетан, а војска је вежбала рушење. Стављали су тротил и сећам се да смо после проналазили штапине од тротила, а ја сам то скупљао и хтео да запалим. Био сам дете. Иначе, бункери су под заштитом државне, па је капетан, који је наредио рушење једног од њих, био позван на одговорност, али не знам како се то завршило – прича Драган Петровић, шабачки фотограф и хроничар.
Бункер је годинама привлачио пажњу мештана, који и данас памте како је изгледао за време рата.
– Овде су била врата и степениште који су водили на следећи спрат. Централни део је служио за оџак, тако да је овде било све организовано за боравак. Димензије су шест пута пет, у основи. То је типична швапска градња, комбинација бетона и цигле. Била су два спрата и ова просторија доле. Горе су биле храстове греде које су касније покрадене. Оне су држале цео спрат, кревете и војнике који су овде боравили. Доле је била пушкарница, а горе митраљеска гнезда. Једноставно, био је то објекат у ком се могло живети – прича Стеван Булић из суседног села Кленак.
Бункер је по завршетку окупације служио и за живот и за забаву мештана.
– Овде је једно време живела моја школска другарица, негде до 1975. године. Њен отац је био оџачар. Овде су имали све. Унутра је било грејање на дрва, јер кроз објекат постоји оџак, а на првом спрату имали су тоалет. То је онај истурени део. Овде су живели нормално. Горе су биле и греде које су држале други спрат. Њен отац је ово мало проширивао и ставио прозоре, што може и сада да се види. Грејали су се на дрва. Овде је имао чамце да може да пређе кад дође са посла или да преведе децу – прича Стеван Булић.
Временом, бункер је опустошен. Остали су само зидови и унутрашњост која ничим не указује да је то било стратешко место током рата.
– Овде су некада биле мердевине и тако смо се пењали на први спрат јер су врата и степениште зазидани. Касније је овде направљено место за роштиљ, па се друштво окупљало и уживало поред реке. Међутим, када смо затражили да овај простор користи риболовачко удружење, рекли су нам да је објекат под заштитом државе – прича Булић који овде долази да пеца.
Пред крај рата Немци су се повукли из Шапца без борбе чим је Црвена армија ушла у Србију. Тада, 23. октобра 1944, мост је миниран и порушен од стране Немаца. Мост је обновила нова власт после рата.
-Када су се Немци повлачили они су мост срушили на неколико делова, а бункер је остао јер није имао стратешки значај. Раније, за време рата, срушила га је и наша војска да би спречила улазак Немаца у град. Тада је оштећен само средишњи део који је пао у Саву. Како је он пао у Саву, горњи део моста остао је у нивоу колосека, па су Немци варили шине и поставили две локомотиве са обе стране. Те локомотиве пунили су муницијом, па када одгурну ону са кленачке стране, дочека је ова друга. Тако је било у прво време – присећа се Драган Петровић.
Бункер је овековечен и у филму „Партизани“, који је овде сниман седамдесетих година прошлог века.
– Тада се окупило цело село. Сви су дошли из Кленка да виде шта се дешава. Тако је бункер завршио на филму – прича Љуба Јовичић.
