Дистрикт
У фокусу

ЧЕКАЈУЋИ ВОЗ ЗА БОЉУ БУДУЋНОСТ, УЛИВАЈУ СТРАХ И НЕПОВЕРЕЊЕ

Групе миграната, којих има у Лозници и у Бањи Ковиљачи, због надзора полиције све ређе се крећу централним градским улицама. Зато ноћи проводе у оронулој згради старе железничке станице у Бањи, а мештанима највише смета јер за собом остављају смеће и неред и не воде рачуна о хигијени.

Борба за живот (Фото: Дистрикт)

Чекајући воз за срећнију будућност, тридесетак миграната углавном из Пакистана, дане проводе на прузи у Бањи Ковиљачи. За време свежег пролећа, када сунце зађе, заложили би прагове са пруге и на тој ватри спремали ручак. Оронула зграда железничке станице њихов је дом. Овде и спавају.
– На овом душеку спавамо сви. Ово је наша соба – показују на оронуле зидове некадашња железничке станице.

Зграда оронуле железничке станице (Фото: Дистрикт)

Када устану, на оближњој речици се умију и оперу руке, а понекад ту воду користе за пиће. Комад хлеба и со најчешћа су им храна. Воде углавном не претекне за руке, али је важније да стомак буде пун. Међутим, и за то често немају новца.
– Ми немамо ништа. Немамо хране, немамо новца. Ја желим у Италију, то ми је циљ – прича о земљи која му је сан.

Уместо купатила (Фото: Дистрикт)

Плато испред аутобуске станице у Лозници једно је од зборних места. Ту са првим лепим данима дневно буде и до педесетак миграната. Углавном су мушкарци, без жена и деце. Преко дана, причају мештани, леже на трави, а увече се увуку у подрумске просторије и гараже и тако проведу ноћ.

Свакодневица мигрантске кризе (Фото: Дистрикт)

– Они само одједном измиле. То буду групе и по тридесетак миграната. Углавном траже карте до Малог Зворника или места уз Дрину у том правцу, како би се пребацили на другу страну. Ако не успеју да пређу у Босну, враћају се у Београд. Веома су организовани и неко им даје инструкције. Поново креће она ситуација коју смо имали прошле године. Овде се од њих не може проћи, надам се да ће бити предузете строже мере – прича Миладин Терзић, шеф Аутобуске станице Лозница.

Место за одмор под ведрим небом (Фото: Дистрикт)

Друга станица је Бања Ковиљача, и ту их је свакодневно на десетине. У оближњој продавници купују храну а на локалној чесми напуне флаше водом. Осим торби, свако од њих испод мишке носи ћебе или јорган, јер је неизвестан дан ових невољника.
– Јуче сам избројао да је из аутобуса изашло њих тридесетак, само што су они невидљиви. Они долазе овде да купе храну, пију воду и онда се помере у неки ћошак и тамо се сунчају. Тамо леже уморни, јер не спавају целу ноћ – прича таксиста из Бање Ковиљаче, који их овде виђа сваки дан.

Ноћ мигрантима најтеже пролази (Фото: Дистрикт)

Према незваничним информацијама, у Лозници и Бањи Ковиљачи појави се и до 200 миграната дневно. Они су под надзором полиције, па су инциденти ретки. Међутим, у напуштеним погонима ‘’Вискозе’’ ложили су ватру па су интервенисали ватрогасци. Мештани Бање Ковиљаче кажу да не памте када их је било оволико.

Оно што себи могу да приуште (Фото: Дистрикт)

– Они улазе у продавницу, пипају хлеб, а ко зна кад су прали руке. Плашимо се, како да се не плашимо. Није свеједно никоме ко овде живи и све то гледа – прича мештанка Бање Ковиљаче.
Раније су се на другу обалу пребацивали уз помоћ кријумчара, сами куповали чамце и тако, ризикујући живот прелазили, али сада имају своје методе.

Само они знају који им је циљ (Фото: Дистрикт)

– Има један човек, нас седне десет и то буде супер. Стигнемо где смо пошли – прича младић на несигурном српском језику.
У пролазу добацују да воле Србију и да им је овде лепо.

Узајамно неповерење мештана и миграната (Фото: Дистрикт)

Међутим Србија није њихов циљ, већ нека од земаља ЕУ. Доласком лета биће их све више, јер је тада много лакше прећи ледену Дрину.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима