U knjizi „Zatvorenice“ koju je „Laguna“ izdala opisane su sudbine 35 žena, ali i kroz njihove misli, planove pa na kraju i dela jasno se vidi i položaj žena u to doba. Većinu zatvorenica u 19. veku činile su siromašne i nepismene žene, navodi Svetlana Tomić koja je priredila ovu knjigu. Dok u svom predgovoru 15. septembra 1898. godine Milutin A. Popović piše o njihovim zatvorskim danima.
Album Ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zavoda sa statistikom, objavljen 1898, prva je publikacija takve vrste u srpskoj kulturi. Svedočanstva ovih „opasnih žena“ osvetljavaju jednu malo poznatu, tabuizovanu sferu o patnjama, ali i zločinima u drugoj polovini XIX veka.
Od ubistava muževa do čedomorstva, trovanja, silovanja, sodomije, žene su u prošlosti Srbije vršile različite prestupe. Činile su zločine protiv vlasti i vladara, krivotvorile novac, organizovale pljačke, skrivale hajduke, bile hajdučice… Kršeći krivične zakone, razbijale su i stereotipne predstave o ženama.
Album Ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zavoda ( Foto: promo, Blic)
Među pričama su i dve žene iz našeg kraja. Persa Tadić, rodom iz Koceljeva. U doba zločina imala je 18 godina.
Bilo je to na Sv. Panteleja, 27. jula 1897. godine. Kafana Tošanova u Koceljevu bila je puna seljaka. Dimitrije Tadić, otac Persin, i Živojin Lekić pili su zajednički, a plaćali naizmence. Kad Dimitriju nestade para (…) Savladan razlozima a najviše željom da još pije, Dimitrije pristade. Pogodba bi svršena a prodata roba bila je Persina čast.
Otkako se zadevojčila, Persa je noćivala u vajatu. Pred ponoć jaka lupa na vratima trže je iz sna.
– Ko je to? – upita ona.
– Ja, ja, koj’ će drugi! – prodera se Dimitrije.
– A šta ćeš, tato?
– Šta ću, šta se tebe tiče? Otvaraj vrata.
Persa, ne sluteći ništa, otvori.
Živojin je stajao uz vrata. Čim je Persa otvorila, Dimitrije ga gurnu unutra.
– Neka ti je sa srećom – progunđa pijani nečovek i odmah se udalji…
U doba zločina imala je 18 godina (Foto: Promo, Blic)
To je sve tako trajalo do 12. avgusta te godine. Živojin je nekoliko puti dolazio kod Perse. Ona se uvek opirala, ali joj sve bilo zaludu (…). Jednom prilikom čak je nesretni Dimitrije i držao svoju kćer dok je Živojin vršio obljubu.
Ne mogav dalje da snosi ovakvu sramotu Persa se reši da svemu učini kraj. Spremila je sekiru.
– Tako! – rekla gorko sama sebi – ako mi se još jednom dovuku pobiću ih kao pse, pa greh na greh.
U tome dođe i 12. avgust. Ceo taj dan pijančio je Dimitrije sa Živojinom. Kasno uveče dignu se i pođu kući Dimitrijevoj. Kad su došli do vrati vajata, Dimitrije počne da lupa. Persa sva uzdrhta, na nesigurnim koracima priđe sekiri…
– Otvaraj! – viknu Dimitrije.
(…): pukoše vrata i Dimitrije upade unutra. U Persinim rukama najedanput se izdiže sekira. Kako je udarila, sama nije znala.(…)
Dimitrije je tako jako po glavi pogođen da je odmah izdahnuo. Persa je osuđena na 10 godina robije.
Jelena Rajčević, žena hajduk
Za priličan niz godina, grozila je besna hajdučija čitavom jednom kraju naše domovine. Niko živi ne beše siguran, ne samo sa imetkom, no i sa životom svojim. Vlasti su hvatale i ubijale jednog po jednog hajduka, ali opet zato hajdučiju nisu mogle da istrebe (…).
U kolu tadašnjih hajduka, svojom neobuzdanošću i zverskim delima najviše se beše istakao Milan Brkić iz Papratišta. U redu jataka svojih Brkić je imao i Nikolu Rajčevića iz Družetića. Nikola se bio toliko predao ovome zlikovcu da mu je čak i najstariju svoju kćer Jelenu stavio na raspoloženje kao milosnicu
Jelena, pogleda jasnog i otvorenog. Govor joj je odrešen i smišljen, a glas jasan i zvučan. Pismena je i prilično načitana. U govoru i pisanju svome često se služi citatima iz „Gorskog vijenca“…
Ulogu koju joj je otac odredio Jelena je predano vršila. I ne samo da je sladila dane hajduku Brkiću, tome zveru u čovečijem obliku, nego ga je i podsticala na zločinačka dela.
Jelena Rajčević, žena hajduk (Foto: Promo, Blic)
Koliko je Jelena bila odana, ne samo Brkiću no i samoj hajdučiji, najbolje ilustruje to što je ona čak i učestvovala u jednom razbojničkom delu.
To je bilo 1895. godine. Uoči samog Božića Jelena, Brkić i Dragomir Jevtović, iz Gojne Gore, napali su na dom Velisava Jankovića iz Pranjana i tom mu prilikom oteli 367,50 din. u novcu i preko 180 din. u raznim stvarima. Tom prilikom Jelena je bila u muškom odelu, naoružana puškom i revolverom. Osuđena je na 20 godina robije.
Izvor: ( Zatovorenice – Album ženskog odeljenja požarevačkog kaznenog zavoda iz 1898. godine, Blic)
