Tako je bilo i ovog puta. Istina, malo dirljivije. Tog 30. maja, kada je ušao u svoje IV-4 odeljenje Osnovne škole „Nata Jeličić“ u Drenovcu, učitelja Zorana Radovanovića na tabli je sačekala emotivna poruka.
“ZORANOVA ARMIJA:
MI ODOSMO
Došao je kraj
čemu suze liti
Zoranova armija
uvek ćemo biti.”IV-4 , 2007. <3
Rastanak sa IV-4 (Foto: privatna arhiva)
„Zoranova armija“ broji 18 mališana koji su želeli samo jedno, da svom učitelju prirede iznenađenje i na svoj način pošalju poruku koliko im je značio.
„Iznenađen i ushićen ovom lepom nesvakidašnjom slikom reagovao sam kao roditelj koga svoja deca bodre i podižu i koja mu ne daju pasti. Osećam da u vremenu kada se sve menja, jedino su ova naša deca ostala čista, da jedino oni vole iskreno i bez bilo kakvog interesa, i da je to večno nadahnuće učitelja. Pomislih: „Bože, nisam sâm u običnoj svakodnevnici sveta odraslih u okruženju. Sa mnom su moji učenici!“, prepričava svoje osećanje učitelj Zoran Radovanović.
OŠ “Nata Jeličić” Drenovac sa snimanja dečje emisije (Foto:: privatna arhiva)
Baš ove 2018, omiljeni drenovački učitelj slavi Isusove godine provedene u školi sa decom. Ovo mu je osma generacija koju je sopstvenim trudom „izveo na put“.
„Svoja duhovna čeda pamtim kao potpuno drugi svet, koji znači nešto drugo, koji je potpuno oslobođen, da tako kažem, ovozemaljskih stvari, ali je zato pun i prepun nekih lepota koje kao da nisu sa ove zemlje“, objašnjava učitelj.
Letenka, Fruška gora 1988/89 (Foto: privatna arhiva)
Omiljeni učitelj u Mačvi svoj poziv shvatio je kao izazov, tako dočekuje generacije, učestvuje u njihovom odrastanju, ispraća ih verujući da će postati dobri, pošteni i vredni ljudi. Baš te vrline pokušava da im nametne tokom prve četiri godine školovanja.
„Naša deca od svojih roditelja, učitelja i okruženja najviše uče, a da bi nešto dobro naučili treba se starati o očuvanju moralnih, etičkih i duhovnih vrednosti. Naravno, tu mislim kako na individualnu, tako i na kolektivnu brigu u tom cilju. Za prethodne 33 godine učiteljske službe naučio sam da me naša dečica, kako duhovna, tako i lična i biološka, neće u tolikoj meri pamtiti po materijalnim i obrazovnim stvarima koje sam im omogućio i naučio, već po osećanjima koje sam im pružio, kao i to da pravi učitelj uči od svojih predaka, savremenika, ali i od svojih potomaka“, zaključuje učitelj.
Maskota Čivijaškog karnevala “Čivi” i “Čivijaška Guča” (Foto: privatna arhiva)
Zorana Radovanovića svrstavaju među najreprezentativnije inovatore pedagoškog rada u Srbiji. Izdvaja se svojim osobenim modelom korišćenja naučnih dostignuća, otkrovenja do kojih dolazi traganjem na terenu i u literaturi i primenom sadržaja kulture u neposrednom radu sa decom. Autor je knjiga „Zauvek vertep” i „Srbi na Korzici 1914-1918″ iz prve desetotomne edicije „Srbija 1914-1918″ (u izdanju „Prometej”-a i RTS-a) koja je nedavno prevedena na francuski jezik.
